Jedna od najvećih nevolja našeg vaterpola je slaba liga. Partizan je toliko jači od ostalih da se zna da će da pokupi sve domaće trofeje i to ne samo ove godine, nego, ako se ne desi čudo, i narednih.

Vojvodina je načinila veliku stvar za ugled srpskog vaterpola u svetu probojem među 16 najjačih u Evropi. Međutim, još je nejaka da se isprsi pred „crno-bele”, a u Evroligi se čeka na njen prvi bod.

– Ni u drugim zemljama se situacija ne razlikuje mnogo od ove kakva je u Srbiji. U Italiji, Španiji, Grčkoj, Nemačkoj i Francuskoj se unapred zna ko će biti prvak, u Hrvatskoj dva kluba vode glavnu reč, u Mađarskoj je više njih u igri, ali se opet sve svede na dva kluba, pa neka bude i tri, a jedino u Crnoj Gori ima tri podjednaka kandidata za prvo mesto – ukazuje Aleksandar Šoštar, nekada najbolji golman na svetu, a sada predsednik Izvršnog odbora Partizana i direktor Evrointerlige u kojoj pored Partizana i Vojvodine učestvuje još šest mađarskih klubova (Ferencvaroš, Vašaš, Honved, Ujpešt, Eger i Seged) i najbolji iz Rumunije (Oradea) i Slovačke (Košice).

Kada se pogleda spisak šampiona po zemljama Šoštar je, zaista, u pravu. U Italiji Pro Reko ne silazi s prestola već četiri godine, a u Francuskoj Marsej od 2005. U Grčkoj je Olimpijakos u poslednjih 11 sezona samo jednom „ustao da protegne noge”, a u Nemačkoj je Špandau pravi kajzer. Od 1979. samo dva puta nije bio na tronu (1993. Hanover i 2006. Kanštat).

Barseloneta je u poslednje četiri godine najbolja u Španiji, što je bila i 2001. i 2003, a neko vreme joj je parirala Barselona (2002, 2004-05). Slično je i u Turskoj, gde je nadmoć Galatasaraja prekinuo samo Istanbul (2002. i 2004). U Rusiji je od poslednjih pet titula Šturm osvojio četiri (2005-06. i 2008-09). Niz mu je presekla Sinteza (2007). U Španiji u poslednje četiri godina vlada Barseloneta, kojoj je u ovom veku samo Barselona pomrsila račune (2002, 2003-04).

U Hrvatskoj titula samo jednom nije pripala Mladosti ili Jugu (1998. POŠK). U Mađarskoj to ide u talasima. Poslednje tri godine su u znaku Vašaša, pre toga su titule pripale Honvedu (2001-06), Ferencvaroš je bio samo jednom šampion (2000), a pre njega Vašutaš (1996-99), pa Ujpešt (1993-95)...

Slično je i u Rumuniji. Oradea je trostruki uzastopni šampion (2007-09), Steauu je bila dvostruki (2005-06), Rapid petostruki (2001-05), kao i njegov prethodnik Dinamo. U Slovačkoj su u poslednje dve godine najuspešnije Košice, a do tada su vladali Novaki (od 1994. do 2007. samo im je Slavija 1997. preuzela krunu).

Prva dva šampionata Crne Gore je osvojio Primorac, koji je prošle godine postao i evropski prvak. Međutim, tada mu je primat u domaćoj konkurenciji preuzeo Jadran, a njima uz rame je i Budva.

– Od deset klubova u Evrointerligi polovina je i u Evroligi. Pored Partizana i Vojvodine to su i Vašaš, Honved i Eger. U četvrtfinalu Kupa LEN su Oradea i Ferencvaroš, koji je u osmini finala izbacio Seged. Dakle, ovo naše regionalno takmičenje je vrlo jako i zato je potrebno svima – ističe Šoštar. – Nije nikakav problem da se ono proširi, ali taj klub koji uđe mora da bude na određenom nivou, jer nema svrhe da neko putuje iz Budimpešte 800 kilometara da bi pobedio s ko zna koliko golova razlike.

Prva Evrointerliga se primiče kraju. Šoštar, kao najodgovornije lice u njoj, stekao je ovakvo iskustvo:

– Ideja da se ona igra je postojala još pretprošle godine, ali je ostalo na tome. Partizan je uzeo stvar u svoje ruke da vidimo može li to da se sprovede i, evo, uspelo se. Kao rukovodilac takmičenja moram da istaknem da velike zasluge ima i Peter Halmoš iz Egera, koji u ligi predstavlja mađarske klubove. U martu, treba ponovo da se sastanemo i dogovorimo se kako dalje. Ako liga ne bude ništa dugovala klubovima, biće lakše da nastavimo. Prošle godine nismo stigli da uradimo sve što smo nameravali, bio je i problem s vremenom, ali za narednu sezonu će to sve biti mnogo bolje.

Šoštar je naglasio da od sudbine Evrointerlige može da zavisi i budućnost evropskog vaterpola:

– Ukoliko ovo naše takmičenje bude uspešno, onda taj model možemo da ponudimo Evropskoj plivačkoj federaciji. I na osnovu mog iskustva, a član sam njenog Komiteta za vaterpolo, mislim da ona ne bi odbila ono što se dokazalo u praksi. Tako bismo došli do prave Evropske lige, koja bi bila u interesu svih učesnika, a bila bi neuporedivo zanimljivija za praćenje, što bi povećalo i interesovanje za vaterpolo.

Liga sastavljena od najboljih evropskih klubova je neminovnost. Pitanje je samo u kom će sportu prvo da se steknu uslovi, a i prikupi hrabrost, da se ispliva iz hibridnih takmičenja kakvi su evropski kupovi ili oblasne lige.

A potom će na dnevni red doći i šta s klubovima koji nisu dorasli za Evropsku ligu. Tu bi, već, dosadašnji obrasci, kako prvenstva države, tako i međunarodni kupovi ili regionalne lige, mogli i dalje da se primenjuju.

-----------------------------------------------------------

Možda i nagradni fond u Evrointerligi

Evrointerliga je, nesumnjivo, od velike koristi i za vaterpoliste, i za trenere, i za sudije. Međutim, ona je sada, ipak, samo kontrolno takmičenje, jer prvo mesto donosi samo prestiž. Zato Šoštar razmišlja da se u narednu sezonu uđe s nagradnim fondom.

Ivan Cvetković