Ариље – Ни малина, један од наших водећих извозних производа, од чијег извоза је у прошлој години приходовано око 120 милиона евра, није имуна на глобалну кризу. Продавци овог воћа већ упиру поглед ка новим тржиштима, у покушају да надоместе мању тражњу на Западу.

У Ариљу, престоници малинарске производње, нови изазов је освајање руског тржишта. Секција овдашњих хладњачара „Ариљска малина“ наступила је средином овог месеца на сајму хране у Москви, где је привукла пажњу квалитетом воћа и паковања.

– Током сајма, остварили смо контакте са више од 60 могућих пословних партнера из Русије и бивших република СССР-а. Могла би „Ариљска малина“ да понуди тамошњим купцима велике количине овог воћа, снабдевање током целе године, али и бољи квалитет у односу на њихове традиционалне добављаче из Пољске. Проблем једино представља висока откупна цена малине у Србији. Чак и бољи квалитет тешко може да оправда разлику од једног евра, у поређењу са откупном ценом у Пољској – објашњава за „Политику“ Слободан Обрадовић, власник ариљске фирме „Дреновац“, који је ову секцију представљао у Москви, а подршку наступу пружиле су Привредна комора Србије и наша амбасада у главном граду Русије.

Вођени су прелиминарни разговори о извозној цени малине, понуде ће се тек размењивати, с тим што је Обрадовићева претпоставка да се тешко може постићи више од три евра по килограму. Превисока прошлосезонска откупна цена малине ове године мора бити реалнија да би извоз био могућ.

Иначе, одлазак у Русију није прошао без резултата. Већ по повратку у Ариље јавили су им се први купци, истина за мање количине.

– За Русију спремамо једну пробну испоруку, с намером да прикажемо квалитет наших производа. Ариљски крај има довољно малине и за тако велико тржиште као што је руско – каже за наш лист Вучко Николић, председник управног одбора Удружења ариљских предузетника.

На тему откупне цене малина, ових дана се огласило и Удружење хладњача Србије, са оценом да је малинарска производња код нас на ивици пропасти. Пре свега због нерегуларних услова приликом откупа, замрзавања и пласмана овог значајног извозног артикла. Према наводима Удружења хладњача Србије, рекордно висока откупна цена за свежу малину од 2,4 евра по килограму, исплаћена у сезони 2008, направила им је велике губитке, највеће у последњих 20 година.

„Наша малина губи позиције на светском тржишту, купци смањују куповине из Србије, радници у хладњачама, произвођачи и сви други учесници у овом послу са великом неизвесношћу улазе у припреме за нову сезону откупа, а последице светске кризе тек ће се негативно одразити на потрошњу овог воћа на светској трпези“, закључује се у том саопштењу, уз напомену да је купина већ „окусила” сличан сценарио, па је изгубила тржиште.

Бранко Пејовић 

-----------------------------------------------

Нерегулисана област откупа и замрзавања

Удружење хладњача Србије сматра да су основни проблеми нашег малинарства у недостатку јасне државне стратегије о организовању малих произвођача којима треба финансијски помоћи у производњи и примени нових сазнања о гајењу. Поред тога, малину може да откупљује свако привредно друштво или предузетник, мада је реч о прехрамбеном производу. Друго, исплата је у готовини, што оставља простор за манипулације. У сезони бербе отварају се нерегуларна берзанска места и на свакој другој кући су табле са натписом „кеш“. Такође, малине се замрзавају и у објектима који не испуњавају ни минимум услова… Ради очувања малинарства, предлаже се надлежним министарствима да што пре донесу одговарајуће правилнике којима би се утврдили услови бављења откупом и замрзавањем овог воћа, као и да се укине плаћање откупљеног воћа у готовини.