Pančevo – Ono što je za Smederevce pitanje – dozvoliti ili ne gradnju rafinerije, za Pančevce je – pomiriti se ili ne sa izgradnjom asfaltne baze na pravcu između Rafinerije i „Petrohemije“. Strasti su naročito uzavrele pošto je javnost saznala da je u drugoj polovini jula Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine dao saglasnost na studiju o uticaju na životnu sredinu buduće asfaltne baze. Deo pančevačke javnosti našao je da je ovo svojevrstan politički pritisak na lokalnu samoupravu, a političke stranke svrstale su se u tri grupe. U jednoj su ogorčeni protivnici izgradnje asfaltne baze, u drugoj su oni koji smatraju da je u postupku pribavljanja dokumentacije za izgradnju sve regularno, a LDP je izašao na vetrometinu, braneći opravdanost izgradnje asfaltne baze, čiji je investitor pančevački „Vojvodinaput“ koji posluje u okviru austrijskog „Štrabaga“.
Iako je rečeno da je nedavno „utapanje“ Gradskog sekretarijata za zaštitu životne sredine u Sekretarijat za urbanizam i izgradnju opravdano željom za boljom organizacijom, ostao je utisak da je i to posledica stava ljudi koji su ovim sekretarijatom rukovodili i koji nisu dali saglasnost na studiju o uticaju na životnu sredinu asfaltne baze, iako su od pet članova komisije koja je studiju razmatrala tri člana „sa strane“, čija se stručnost ne dovodi u pitanje, smatrala da su pruženi dovoljni dokazi da asfaltna baza neće zagađivati Pančevo i okolinu. Preostala dva člana komisije, predstavnici lokalne samouprave, smatrali su drugačije. Ovakva polarizacija komisije nagnala je Petra Jojića, prvog čoveka pančevačkih radikala, da kaže kako mu je „dosta onih koji stanuju u Beogradu i Novom Sadu a odlučuju o Pančevu“. Pančevački sekretarijat za zaštitu životne sredine, i pored većinom glasova donete odluke stručne komisije, nije doneo rešenje o prihvatanju studije o uticaju na životnu sredinu, već je poništio postupak i praktično sve vratio na početak. Pokrajinski sekretarijat je smatrao da su ovim prekoračena ovlašćenja i usvojio žalbu „Vojvodinaputa“.
Pobunio se i Vladimir Delja, gradski većnik zadužen za ekologiju, tvrdeći da nije u redu što je u celoj stvari mimoiđen, ali mu je odgovoreno da se radi o upravnom postupku, a ne o političkoj odluci, pa konsultacije nisu nužne.
Predrag Patić, menadžer lokalne organizacije LDP, primetio je da je čudno da se preispituje koliki će biti uticaj najsavremenije asfaltne baze na životnu sredinu, a stara asfaltna baza, podignuta pre četiri decenije, samo nekoliko stotina metara udaljena od lokacije na kojoj treba da bude izgrađena nova, nikada nije pominjana kao zagađivač. „U pisanim dokumentima, zagađivači su čak i neke zemljoradničke zadruge, ali ne i asfaltna baza“, kaže Patić. Za razliku od njega, Petar Jojić, čelnik radikala, sve smatra „đavolovom politikom“. On drži da je nametnuta lažna dilema da li treba otvarati radna mesta ili zagađivati okolinu. Njemu se glasno pridružuju lokalne pristaše Nenada Čanka, zahtevajući da gradonačelnica sazove zbor stanovnika mesne zajednice Vojlovica, koja je gradsko naselje najbliže lokaciji asfaltne baze. Interesantno je da protiv takvog skupa građana ništa nema ni LDP. Stvar se toliko zakuvala da nije isključeno da će se u sve umešati i osnovni javni tužilac koji je nedavno dobio prijavu građana sa zahtevom da sve ispita.
 

------------------------

Spor dug četiri godine
Iako je spor oko izgradnje asfaltne baze tek sada grunuo u javnost, on traje već četiri godine. Još 2006. „Vojvodinaput“ je od Direkcije za izgradnju Pančeva dobio odobrenje da gradi asfaltnu bazu na sada spornoj lokaciji, kupivši zemljište za 21.000 evra. U međuvremenu kupljena je oprema u Švajcarskoj za 2,2 miliona evra, koja još čeka montažu.

Miodrag Šašić