Панчево – Оно што је за Смедеревце питање – дозволити или не градњу рафинерије, за Панчевце је – помирити се или не са изградњом асфалтне базе на правцу између Рафинерије и „Петрохемије“. Страсти су нарочито узавреле пошто је јавност сазнала да је у другој половини јула Покрајински секретаријат за заштиту животне средине дао сагласност на студију о утицају на животну средину будуће асфалтне базе. Део панчевачке јавности нашао је да је ово својеврстан политички притисак на локалну самоуправу, а политичке странке сврстале су се у три групе. У једној су огорчени противници изградње асфалтне базе, у другој су они који сматрају да је у поступку прибављања документације за изградњу све регуларно, а ЛДП је изашао на ветрометину, бранећи оправданост изградње асфалтне базе, чији је инвеститор панчевачки „Војводинапут“ који послује у оквиру аустријског „Штрабага“.
Иако је речено да је недавно „утапање“ Градског секретаријата за заштиту животне средине у Секретаријат за урбанизам и изградњу оправдано жељом за бољом организацијом, остао је утисак да је и то последица става људи који су овим секретаријатом руководили и који нису дали сагласност на студију о утицају на животну средину асфалтне базе, иако су од пет чланова комисије која је студију разматрала три члана „са стране“, чија се стручност не доводи у питање, сматрала да су пружени довољни докази да асфалтна база неће загађивати Панчево и околину. Преостала два члана комисије, представници локалне самоуправе, сматрали су другачије. Оваква поларизација комисије нагнала је Петра Јојића, првог човека панчевачких радикала, да каже како му је „доста оних који станују у Београду и Новом Саду а одлучују о Панчеву“. Панчевачки секретаријат за заштиту животне средине, и поред већином гласова донете одлуке стручне комисије, није донео решење о прихватању студије о утицају на животну средину, већ је поништио поступак и практично све вратио на почетак. Покрајински секретаријат је сматрао да су овим прекорачена овлашћења и усвојио жалбу „Војводинапута“.
Побунио се и Владимир Деља, градски већник задужен за екологију, тврдећи да није у реду што је у целој ствари мимоиђен, али му је одговорено да се ради о управном поступку, а не о политичкој одлуци, па консултације нису нужне.
Предраг Патић, менаџер локалне организације ЛДП, приметио је да је чудно да се преиспитује колики ће бити утицај најсавременије асфалтне базе на животну средину, а стара асфалтна база, подигнута пре четири деценије, само неколико стотина метара удаљена од локације на којој треба да буде изграђена нова, никада није помињана као загађивач. „У писаним документима, загађивачи су чак и неке земљорадничке задруге, али не и асфалтна база“, каже Патић. За разлику од њега, Петар Јојић, челник радикала, све сматра „ђаволовом политиком“. Он држи да је наметнута лажна дилема да ли треба отварати радна места или загађивати околину. Њему се гласно придружују локалне присташе Ненада Чанка, захтевајући да градоначелница сазове збор становника месне заједнице Војловица, која је градско насеље најближе локацији асфалтне базе. Интересантно је да против таквог скупа грађана ништа нема ни ЛДП. Ствар се толико закувала да није искључено да ће се у све умешати и основни јавни тужилац који је недавно добио пријаву грађана са захтевом да све испита.
 

------------------------

Спор дуг четири године
Иако је спор око изградње асфалтне базе тек сада грунуо у јавност, он траје већ четири године. Још 2006. „Војводинапут“ је од Дирекције за изградњу Панчева добио одобрење да гради асфалтну базу на сада спорној локацији, купивши земљиште за 21.000 евра. У међувремену купљена је опрема у Швајцарској за 2,2 милиона евра, која још чека монтажу.

Миодраг Шашић