Суботица – Активисти Уједињених региона Србије градоначелнику Суботице Саши Вучинићу предали су прошле седмице 1.500 потписа грађана насеља Бајмок стављених испод иницијативе да њихово место постане општина. То је тек иницијатива о којој треба да се изјасни Скупштина града.

– Наш је предлог да Градска управа изради елаборат о оправданости ове тезе која подразумева, наравно, измену Статута града, расписивање референдума и још низ других активности. Дакле, ми смо на почетку дугог пута али је став УРС-а да се процес децентрализације више не сме одуговлачити. Уосталом, подаци говоре да је насеље Бајмок током највећег дела своје историје имало статус општине када се и најбрже развијао – каже за „Политику“ Драган Роквић, први човек УРС-а за Суботицу.

Очигледно је да је сваком своја администрација најдража па иницијатива Бајмока, насеља у коме живи више од 7.500 грађана, није усамљена. Још пре готово две године становници Чантавира истакли су свој захтев за формирање општине која не би била једна од градских, већ засебна целина. Осим ова два насеља, Палић је такође „виђен“ као потенцијално нова суботичка општина. Апетите за формирањем своје општинске власти ова насеља су имала и раније, а формални оквир добијен је почетком 2008. године када је Суботица од општине постала град, па онда стекла право и да има своје градске општине. Али, од тада по овом питању ништа се није променило, па је Суботица и даље град који има 36 месних заједница.

– За формирање нових општина потребна је политичка воља – сматра Јене Маглаи, председник Општинског одбора Савеза војвођанских Мађара. Према његовим речима, бар две од три највеће странке у граду, СВМ, ДС и СНС, морају да подрже ту иницијативу.

– Током покушаја да се формира већина у МЗ Бајмок разочарало ме је што су представници ДС-а рекли да за њих није приоритет да ово насеље прерасте у општину – каже нам Маглаи.

Иако се сви политички лидери у граду залажу за децентрализацију, до сада није учињено ништа да би се проценило које општине би могле бити формиране, колико је то економски исплативо и оправдано и да ли би заиста олакшало живот грађана. По пријему иницијативе УРС-а, којој се придружила и Социјалдемократска партија, градоначелник Вучинић је рекао да је потребно проценити не само које месне заједнице би могле постати општине, већ и колико би оне биле велике, која околна места би захватале, али би то такође могло да доведе и до новог разграничења и питања оправданости појединих постојећих месних заједница.

За Јенеа Маглаија нема дилеме, нова општина би морала да буде на услузи грађанима а не место за „ухлебљивање неспособних партијских кадрова“, те је неопходно да има и своје изворне приходе, као и да у самом месту буду отворене канцеларије републичких служби како би се олакшао живот грађана који онда не би морали за сваки „папир“ да путују двадесетак километара до Суботице.

Драган Роквић подсећа да је до сада усвојен низ закона који суштински враћају надлежност и финансирање ка локалним самоуправама, и да је време и да оне буду децентрализоване. Међутим, тренутно Бајмок не само што је далеко од тога да постане општина, већ нема ни своју управу у Месној заједници. Наиме, након избора прошле године у мају за месне заједнице овде власт није формирана, у међувремену Скупштина града је донела одлуку да се од Бајмока у посебну месну заједницу издвоји насеље Мишићево, те су поново расписани избори. СВМ, ДС и СПС покушавају да се договоре, за сада безуспешно, и последњи покушај имаће на Скупштини 10. фебруара. Маглаи ипак сматра да је у корену сукоба чињеница да је то његова „изборна база“ будући да је Бајмочанин, те да је СВМ у месту које има свега 20 одсто Мађара добио највише гласова.

– То владајућој ДС–ДСС коалицији у граду највише смета – каже Маглаи.

Александра Исаков