„Бејрут”, а у срцу Палића

Суботица – Када се говори о туризму на Палићу, све очи су упрте у репрезентативне сецесијске објекте попут Велике терасе и Женског штранда у чијој околини су никле и нове виле. Међутим, много већи простор и туристички потенцијал постоји тамо тамо где се завршава заштићена историјско-културна целина туристичког дела Палића и почиње Викенд насеље, синоним некадашњег радничког одмора на језеру.

Готово све суботичке фирме имале су своја одмаралишта на овом делу палићке обале, а међу Суботичанима било је питање престижа имати кућицу уз језеро. Били су то углавном једноставни објекти, често од привремених материјала, али нудили су и смештај и храну, па је у данима викенда било живо и прометно. Како је транзиција нагризала индустријско ткиво града, тако су прво страдали ови периферни огранци фабрика.

– У мастер плану за Палић његови аутори су део Викенд насеља назвали „Бејрутом“, илуструјући урбану неуређеност објеката који се ту налазе. Треба подсетити да је то насеље на данашњу локацију уз пешчани део плаже пресељено шездесетих година прошлог века, и да су постављени објекти били привремено решење, као што су привремено посађене и тополе како би се оплеменио простор – каже за „Политику“ дипл. инж. архитектуре Петар Андрић из градско завода за урбанизам.

По обичају, „привремено” је постало дуже него што су те кућице могле да издрже, а осим времена нагризло их је и некоришћење. Објекти у којима су биле смештене избеглице такође су страдали, али од неодржавања. Насеље на 23 хектара површине има око 250 објеката, што не оптерећује простор, али се ту на прсте могу избројати викендице које се користе и које су у добром стању.

– Имали смо детаљан урбанистички план из 1995. године, али након доношења новог закона о планирању и изградњи почели смо да радимо нови план детаљне регулације Викенд насеља, који је усвојен средином прошле године – каже Андрић и објашњава како су планом кроз шуму раштрканих кућица „провукли“ саобраћајнице и урбану инфраструктуру. То је планска основа за пројекте који се управо раде, попут увођења канализације, што је један од великих проблема овог насеља.

Током рада на плану утврђено је да иако постоји низ приватних викендица готово све су подигнуте на државном земљишту, па сада власници треба да регулишу и имовинскоправни статус ових парцела. Ниједна од улица и пролаза у Викенд насељу нема име, па је у плану детаљне регулације коришћена и нумерација.

– У плану смо настојали да задржимо највећи део прихватљивих садржаја и предвиђа се рушење тек неколико кућица у „Бејруту“ због проширивања саобраћајница, како би свака парцела имала колски прилаз. Радничка одмаралишта се не користе, а добре виле фирми као што је ДДОР, „Зорка“ или „Пионир“ сада имају јасну комерцијалну намену. Сматрамо да је то једна од могућности овог дела Палића – каже Андрић.

Усред Викенд насеља постоји и велики празан плац, са могућношћу градње туристичких садржаја, као и на парцелама уз аутопут државна граница – Београд. На овом простору постоји и више од 100 врста дрвећа, па је и у томе његова велика вредност.

– Овај део Палића није у потпуности искористио своје потенцијале, и надамо се да ћемо овим планом поставити основе да се и те могућности комерцијализују – каже Андрић.

Током лета, пешчана обала нарочито је омиљена код младих и рекреативаца, за одбојку на песку, фудбал, једриличарство. Због тога је планом предвиђено и да се на три места поставе монтажни објекти са храном и пићем, а један од услова је да не смеју да заклоне поглед на језеро.

Александра Исаков