Крагујевац – У компанији „Фијат аутомобили Србија“ – ФАС већ десетак дана ври као у кошници, али не због производње „пунта“ која је на недељу-две обустављена због смањене продаје овог возила, већ зато што фабрику треба очистити од „лома“ и припремити за долазак нових технологија. На стотине радника „Заставе“ који су остали без посла у ФАС-у сакупљају последње „мрвице“ самоуправног талога, успомене на доба када је у фабрици радило 30.000 „пролетера“ и када се, уместо садашњих петнаестак хиљада, годишње производило и по 200.000 аутомобила.

Из фабричких канцеларија полако нестају телефони, грејалице, саксије са фикусима и мушкатлама које су службенице, после прве јутарње кафе, редовне заливале и годинама се бринуле да листови не пожуте и увену.

Износе се и књиге из библиотеке. Мало ко зна да је у библиотечком фонду старе фабрике било похрањено на хиљаде занимљивих наслова, не само из области машинске струке и аутомобилских технологија. Било је ту и белетристике и књига са историјским садржајем.

Радницима „Заставе“ који нису прешли у ФАС, а таквих је више од 1.500, омогућено је да из старе фабрике изнесу све што могу да понесу. Та „привилегија“ је ускраћена њиховим дојучерашњим колегама, које је „Фијат“ ангажовао за плату од 250 евра.

Понегде обијени, али и даље у функцији, столови и столице, без којих је било немогуће замислити канцеларије из времена седамдесетих година прошлог века, товаре се на аутомобилске приколице. Роло ормани, у којима су се пола века брижљиво разврставали платни спискови, обрачуни и други важни документи, превозе се тракторима и малим камионима. Грејалице могу да се упрте на леђа, а телефони ставе под мишку.

На паркингу Института, технолошког срца фабрике на умору, мале дизалице довозе последње остатке фабричког намештаја и застареле опреме. Табле за цртање, на којима су „Заставини“ инжењери пробдели дане и ноћи пројектујући нова технолошка решења, сада више ником не требају.

– Стара технологија иде у „кош“, биће унета нова. Ваљда компјутери. Па, ко зна да ради на њима, нек изволи. Моје је одзвонило, одзвонило је и старим таблама за цртање. Тако и треба да буде, само ово ново да заживи – каже инжењер Владимир Ивковић, товарећи на аутомобилску приколицу металне окове за индустријске сталаже.

Драгутин Јелић, некада службеник у Набавци, сада без посла и са 60 одсто плате, понео је кући две кварцне грејалице. Његов колега из исте службе, инжењер Владимир Катанић, узео је две књиге из библиотеке о компјутерима.

– Положио сам све испите и прошао све тестове, али ме нису примили. У „Заставу“ нисам унео ништа осим свог знања и амбиције да напредујем. Новим послодавцима то, изгледа, није требало. Зато сада износим само ове две књиге, да их читам као „нерадник“ –  коментарише инжењер Катанић.

Радници обезбеђења, уредно распоређени по портирским кућицама, објашњавају процедуру прописану за изношење намештаја и опреме из фабрике.

– Све што има инвентарски број, столови, столице, ормани, мора да се плати. Цена је симболична, од сто до хиљаду динара, и зато је интересовање велико. Оно што су радници донели сами у фабрику, можда нека грејалица, саксија или вентилатор, то се не плаћа и могу да узму и однесу кући – каже чувар на капији код „Шест топола“.

У нову „Фијатову“ фабрику више не може да се уђе као некад у „Заставу“. Неопходна је претходна најава и одобрење неког из пословодства, али такве сагласности се ретко добијају. Ипак, сазнајемо да грађевинци из читаве Србије увелико раде на новом изгледу производних погона. Мењају се стари дрвени подови и уместо њих постављају пластифициране облоге, скидају се и подижу кровови, крече се и проширују канцеларије.

Производња новог модела најављена је за средину, односно крај 2011. До тада стара „Застава“ мора да постане нова фабрика, компанија у којој ће радити око 2.500 радника и која ће поново производити 200.000 возила годишње. Наравно, са новим људским ресурсима и савременом опремом, без које је незамислив технолошки напредак и хватање корака са развијеним светом.

Бране Карталовић