Крагујевац – Обала Гружанског језера, у целој својој дужини од 42 километра, већ годинама је „плодно тле“ за дивљу градњу. Богати Крагујевчани, али и туристи из Београда, Новог Сада, Чачка и других градова подижу викендице, чак и од чврстог материјала, без дозволе. Истовремено, са ове вештачке акумулације водом за пиће снабдева се око 300.000 становника Крагујевца и околних општина. Какву воду пију и колико дивља градња, без техничких решења за одлив фекалија, угрожава квалитет воде у акумулацији?

Крагујевачко ЈКП „Водовод и канализација“ јуче је, по ко зна који пут, позвало представнике општине Кнић, на чијој се територији налази језеро, да повуку одлуке којима се легализује изградња бесправних објеката.

„Трн у оку“ крагујевачког „Водовода“ је 13 дрвених кућица у оквиру рибарског етносела, које је пре неколико година, за потребе енглеских „шаранџија“, сазидао приватни инвеститор из Лондона, иначе пореклом из гружанског села Балосава.

– Општина Кнић је, и поред наших ургенција и пријава, издала одобрење за градњу такозваног рибарског етносела на самој обали језера. Они су се оглушили и о судске пресуде и акт Министарства животне средине, које је поништило њихове раније одлуке. Има ли краја безакоњу – упитао се на јучерашњој конференцији за новинаре директор „Водовода“ Обрен Ћетковић.

Ћетковић се заложио да у оквиру зоне санитарне заштите, која обухвата „прстен“ земљишта око језера у ширини од 500 метара, буду уклоњени и сви други бесправно саграђени објекти, којих, према неким проценама, има више од 150.

Према Ћетковићевим речима, у зони санитарне заштите, у којој је забрањена свака градња, налази се и мотел „Путник“.

– Рибарско етносело је подигнуто на земљи која припада „Водоводу“, али и сви други објекти који се налазе у заштитној зони морају бити уклоњени. Није реч о хиру, већ о поштовању закона и заштити акумулације – објаснио је Ћетковић и нагласио да иза дивље градње на обалама Гружанског језера стоје „лични интереси“.

Одговарајући на Ћетковићеве оптужбе да је руководство општине Кнић „најодговорније за бесправну градњу“, потпредседник тамошње управе Драган Мишовић је поручио да „Ћетковић није ни тужилац, нити власник Гружанског језера“.

– Није Гружанско језеро његова приватна својина, па да тужи како му падне на памет. „Водоводу“ је акумулација дата на коришћење, а господина Ћетковића треба питати како то да му смета само етносело. То село је једина светла тачка на језеру. Њему, изгледа, не смета ништа друго, ни пилићарница, ни кланице, ни печуркаре, ни мост преко језера. Ми од тог језера највише зависимо – навео је Мишовић у изјави за „Политику“.

Трвења на релацији крагујевачки „Водовод“ – општина Кнић датирају још из 2005. године, када је на обалама Гружанског језера уочена све обимнија дивља градња. Ових дана, међутим, сукоб би могао да поприми и политичке конотације.

Наиме, осим што је директор „Водовода“, Ћетковић је и председник крагујевачких социјалиста који здушно подржавају владајућу странку у Крагујевцу „Заједно за Шумадију“. „Заједно за Шумадију“ је, међутим, само пре неколико дана, за председника општинског одбора те партије у Книћу изабрала управо Драгана Мишовића.

У међувремену, у Крагујевцу и Книћу све су гласнији они који сматрају да Гружанско језеро треба претворити у туристичку оазу. Међу њима има и крагујевачких бизнисмена, али и мештана книћанских села који једини спас виде у развоју етнотуризма, будући да је у овом крају одавно замрла свака привредна активност. И мишљења неких стручњака иду у прилог чињеници да је језеро све загађеније, те да је дошло време да вода из акумулације буде проглашена за техничку воду, неупотребљиву за пиће.