Gornji Milanovac – U selu Beršići, 15 kilometara od Gornjeg Milanovca, nalazi se limarska radnja Bojana Nedeljkovića, u kojoj je ovih dana posla preko glave. Jer, ovaj mladi limar izrađuje i čunkove, odnosno sulundare, neophodni „rekvizit“ za šporete i peći na čvrsto gorivo.

– Za deset godina, koliko vodim radnju, kroz ruke mi je prošlo više od 50 tona lima, a kad bi se spojili svi čunkovi koje sam napravio, nastala bi cev dugačka 35 kilometara. U blizu 15.000 šporeta i peći ugrađeni su čunkovi iz moje radionice – kaže nam Bojan, čiji je otac Duško bio lekar zdravstvene stanice u Beršićima. Tu je napravio i porodičnu kuću u čijem prizemlju je limarska radionica, jer se Duško bavio i tradicionalnim porodičnim zanatom, ovim koji je Bojan izabrao za životni poziv.

– Moj svekar Živko je bio poznati limar u Orahovcu, varoši između Prizrena i Đakovice. Svekrov otac Vasilj, takođe. Muž i ja smo sa Kosmeta prevezli alat i opremu i, u godinama besparice, Duško se prihvatao limarskog zanata koji je, još kao student, naučio od oca. Bojan mu je pomagao i tako zarađivao džeparac, a ujedno je „krao“ i znanje – uključuje se u razgovor Bojanova majka Zlata.

Mladi limar je, posle srednje škole, započeo studije mašinstva; sestra je već bila na pravnom fakultetu. Međutim, kad su ostali bez oca, sin se vratio kući i razvio proizvodnju čunkova. Svoje proizvode je sam prodavao, u početku na milanovačkoj pijaci, a potom i trgovinama gvožđarske robe.

– Zadovoljan sam što sam nastavio porodičnu zanatsku tradiciju. Iako sam svestan da se ovim poslom neću obogatiti, barem znam da ću sebi moći da obezbedim pristojnu zaradu, dok god budem spreman da svakodnevno zasučem rukave u svojoj radionici – zaključuje Bojan Nedeljković.