Горњи Милановац – У селу Бершићи, 15 километара од Горњег Милановца, налази се лимарска радња Бојана Недељковића, у којој је ових дана посла преко главе. Јер, овај млади лимар израђује и чункове, односно сулундаре, неопходни „реквизит“ за шпорете и пећи на чврсто гориво.

– За десет година, колико водим радњу, кроз руке ми је прошло више од 50 тона лима, а кад би се спојили сви чункови које сам направио, настала би цев дугачка 35 километара. У близу 15.000 шпорета и пећи уграђени су чункови из моје радионице – каже нам Бојан, чији је отац Душко био лекар здравствене станице у Бершићима. Ту је направио и породичну кућу у чијем приземљу је лимарска радионица, јер се Душко бавио и традиционалним породичним занатом, овим који је Бојан изабрао за животни позив.

– Мој свекар Живко је био познати лимар у Ораховцу, вароши између Призрена и Ђаковице. Свекров отац Васиљ, такође. Муж и ја смо са Космета превезли алат и опрему и, у годинама беспарице, Душко се прихватао лимарског заната који је, још као студент, научио од оца. Бојан му је помагао и тако зарађивао џепарац, а уједно је „крао“ и знање – укључује се у разговор Бојанова мајка Злата.

Млади лимар је, после средње школе, започео студије машинства; сестра је већ била на правном факултету. Међутим, кад су остали без оца, син се вратио кући и развио производњу чункова. Своје производе је сам продавао, у почетку на милановачкој пијаци, а потом и трговинама гвожђарске робе.

– Задовољан сам што сам наставио породичну занатску традицију. Иако сам свестан да се овим послом нећу обогатити, барем знам да ћу себи моћи да обезбедим пристојну зараду, док год будем спреман да свакодневно засучем рукаве у својој радионици – закључује Бојан Недељковић.