Пожега – Позната прича о висини плата чиновника у државној управи, измењених новом уредбом Владе Србије донетом 30. децембра прошле године, распалила је страсти ових дана у унутрашњости Србије. У појединим локалним самоуправама изражавају неслагање што су службеницима исте стручне спреме у општинама прописане ниже плате него онима што раде такве послове у градовима и у Београду. Као да ван главног града нису високи трошкови живота: скупо гориво, комуналије, иста роба у мегамаркетима, слични порези, тврде заговорници оваквог става не прихватајући аргументацију о знатно скупљем животу у престоници.    

То питање дотакнуто је и на састанку председника четири општине западне Србије, одржаном у Пожеги. Присуствовали су челници Пожеге Милован Мићовић (ДС), Ариља Мирјана Авакумовић (ДС), Косјерића Драган Вујадиновић (ДС) и Лучана Слободан Јоловић (Покрет за развој Драгачева). Али после тог састанка једини, саопштењем за јавност, огласио се Јоловић, оштро нападајући поменуту уредбу, оценивши је противуставном и незаконитом, напомињући да је то став свих четворо поменутих председника.

– Недопустиво је да Влада Републике Србије својим актом обављање истог посла у органима управе, са истом стручном спремом, вреднује на различите начине, стављајући у питање образованост и стручност запослених у општинама Србије – истиче председник општине Лучани.

Наведеном уредбом Влада је прописала да средња стручна спрема у општинама има зараду до 23.000, у градовима 25.000, а у граду Београду 28.000 динара. Истовремено, омогућено је да запослени са високом стручном спремом у Београду буду плаћени 67.000, у осталим градовима 57.000, а у општинама Србије до 47.000 динара. Спремачица у општинској управи, чија зарада износи 16.140 динара, нема ни загарантовани лични доходак. Такође, начелницима општинских управа прописана је зарада до 66.000, начелницима градских управа 97.000, док начелници града Београда имају зараду чак 127.000 динара. У општинама постоји по један начелник, док у градовима и више од осам начелника за посебне области рада.

Према Јоловићевом мишљењу, закон о ограничењу броја запослених прописује четири службеника на 1000 становника, према коме у општинској управи општине Лучани треба упослити више од 80 службеника, док ту раде са скоро двоструко мањим бројем запослених (49), јер им је надлежно министарство у акцији смањења државне администрације замрзло пријем радника, па више не одговара на захтеве за повећање броја запослених на пословима који се односе на развој ове локалне заједнице.

– Да ли ово значи да у Београду живе неки лепши, бољи и образованији људи, а у унутрашњости грађани другог реда – пита се Слободан Јоловић.  

Али на такво саопштење одмах су реаговали остали учесници пожешког састанка, председници општина Пожега, Ариље и Косјерић. Милован Мићовић, Мирјана Авакумовић и Драган Вујадиновић нису крили изненађење оваквим иступом првог човека Лучана, па су то у свом кратком саопштењу објаснили:

„На састанку су размењена мишљења о многим питањима која се тичу локалне самоуправе, а највише о владиној Уредби о изменама и допунама коефицијената за обрачун личних доходака у државним органима. Разговарано је да се покрене иницијатива дијалога са Сталном конференцијом градова и општина и Министарством финансија о овим проблемима. Није донет заједнички закључак са тог састанка са којим би се изашло у јавност.

Без обзира на то, председник Јоловић је дао саопштење за јавност са изјавом и политичким конотацијама са којима нисмо сагласни. То су његове личне изјаве.

Председници наведених општина и даље трагају за праведним и рационалним решењем овог проблема који се тиче коефицијената запослених у локалним самоуправама” – стоји у заједничкој изјави троје председника.