Чувари „избрисане” фабрике

Панчево – Закоровљеним двориштем некадашње Гумарске индустрије Панчево шетају Миловој Јовановић и банатска кошава.
– Оставили смо овде младост и здравље, и ма како то некоме изгледало неразумно, нећемо фабрику препустити лоповима и небризи – каже резигнирано Јовановић који се те топле августовске вечери управо вратио са сезонског посла на грађевини, који му је обезбедио дневницу да сутра може прехранити петочлану породицу.
Гумарска индустрија Панчево први пут је приватизована 2007. године. Како власник није успео да покрене производњу, а радници су остали без плате, Агенција за приватизацију је, после годину дана, раскинула купопродајни уговор. Септембра 2009. фабрику купује Енвер Муховић, власник фирме „Енигма идеа“. Муховић данас тврди да је имао намеру да у халама за производњу гумене галантерије покрене производњу контејнера, али му је одговорено да по плановима локалне самоуправе то на том месту није дозвољено. Муховић у изјави за „Политику“ тврди да је обманут, јер му је тек након куповине саопштено да су зграде фабрике под заштитом, а да је уместо 11,5 купио само 4,5 хектара земљишта. Најзад, пролетос, на основу закона о стечају, фабрика која је дуго и много дуговала опет је постала државна. Муховић каже да је штетовао 350.000 евра и да у условима када се не може договорити са градским властима није видео зашто би надокнађивао губитке фирме коју је купио.
Од априла ове године, како нам каже Фрања Орешковић, секретар Градског одбора Самосталног синдика, фабрика је „државна“, али нико не може тачно да каже ко треба да води рачуна о преосталим објектима и машинама.
– Пре неколико дана, после невремена, јаблан, пречника метар и по, пао је и уништио један од погона фабрике. Јавио сам полицији, рекли су да то није њихова надлежност, заменик градоначелнице не зна шта би, Енвер Муховић нам је поручио да то више није његово и да је најбоље да закључамо капију и одемо кући, а ми смо одлучили да се одавде не померамо и сачувамо шта се сачувати може, зарад младости проведене у овим халама и ту остављеног здравља – прича Миливој Јовановић.
Таква је одлука шест бивших радника Гумарске индустрије Панчево, које је бивши власник плаћао за тај посао, закључно са мајем, по 15.000 месечно. Од тада, за своју ревност нису примили ни филера, и знају да неће, али упорно, на смену, даноноћно долазе и дежурају у фабрици. Кажу, само у магацину готових производа, иако је много шта покрадено, робе је за преко милион динара. Чије год да је, не дају да се развлачи.
После раскинуте прве приватизације, лопови су из фабрике однели на отпад електромоторе, инсталације, трафо-станице, поскидали врата. Полиција је нешто од тога пронашла, али покушаји да се роба и машине разносе нису престали. Шесторка не дозвољава да се то понови.
Јовановић, који је био последњи синдикални лидер у фабрици и незванични је пословођа последње организоване скупине радника у фабрици, истиче: 
– Ако и ми одемо, однеће прво капију на онда ће кренути велика похара, јер нико нити је заинтересован да то спречи нити има снаге томе да стане на пут. Остаћемо док нам неко не каже ко ће преузети одговорност за оно што смо ми сада преузели на своја плећа. Неког мора да је брига за ово.
Шест радника разуме што их нико не плаћа за њихову ревност, јер фабрика је пролетос брисана из привредног регистра, што значи да формално не постоји. Па, ипак, не желе да одступе.
– Привиђају ми се ноћу, понекад, сенке оних који су током деценија у овој фабрици зарађивали хлеб. Некога мора да је брига за ово. Док се тај неко не пронађе, ми ћемо бити овде – каже Миливој Јовановић.
Миодраг Шашић