Kragujevac – Krst je simbol hrišćanskog Kragujevca... Tako se označava i čuva tradicija... Zar nam treba još jedan krst, imamo ih već dva... Ljudi gladuju, a gradska vlast rasipa naše pare... Treba li, umesto Kragujevca, da se zovemo Krstovac... Zna se šta stoji iza krstače, samo groblje i ništa više...

Ovako običan svet, ali i javne ličnosti, stručnjaci i laici, vernici i ateisti, članovi političkih partija i oni koji to nisu, komentarišu odluku lokalne uprave da na ulazu u grad, iz pravca autoputa Beograd–Niš, na novom kružnom toku u prigradskom naselju Petrovac, podigne krst visok 17 metara.

Inicijativa je pokrenuta pre dve godine, ali se tada odustalo od gradnje, što zbog protivljenja velikog broja Kragujevčana i dela stručne javnosti, što zbog nedostatka novca i problema oko izbora lokacije.

Sada se priča ponavlja, a zna se i gde će biti postavljen i koliko će se novca utrošiti za ovo „grandiozno spomen-obeležje“, kako je krst nazvala Slavica Đorđević, pomoćnik gradonačelnika za oblast kulturne baštine i uređenja grada. Prema rečima Nebojše Vasiljevića, člana Gradskog veća za investicije i razvoj, izgradnja krsta od livenog betona koštaće oko četiri miliona dinara, a novac će biti obezbeđen iz gradskog budžeta.

Budući da gradska vlast nije sprovela javnu raspravu i novom odlukom o gradnji krsta, praktično, iznenadila sve Kragujevčane, „Politika“ se potrudila da sazna šta građani misle o ovoj ideji.

Gordana Jocić, odgovorna urednica radija Eparhije šumadijske „Zlatosti“, smatra da se „kad ljudi gladuju ovakva ideja uvek može osporiti i reći zašto novac dajemo za to, a ne za nešto što je preče”. – Ali ako tako gledamo na stvari, onda se može postaviti pitanje šta će nam kultura, ili hajde da ukinemo pozorišta, medije i prestanemo da čitamo novine i idemo u bioskop. Kad muslimani obeležavaju svoju zemlju, oni grade po stotinu džamija, a kada mi hrišćani želimo da obeležimo svoju zemlju, svoj grad, onda to nije u redu. Ja pozitivno gledam na ideju da se postavi krst – kaže naša sagovornica.

Arhitekta Branislav Mijović mišljenja je da krst ne treba postaviti na ulazu u grad: „Kragujevačka vlast na ovaj način samo potura jednu bezveznu temu za raspravu, želeći da zamaskira brojne probleme u kojima se nalazi grad.“

Njegov kolega Zoran Gagić objašnjava da u svetu nije redak slučaj da gradovi postave obeležje po kome će biti prepoznatljivi, ali da se to, uglavnom, čini na nekom uzvišenju pored naselja, a ne na ulazu u sam grad.

– Mi smo se, izgleda, potpuno izgubili. Ako krst bude postavljen na ulazu u Kragujevac, ljudi će se s pravom pitati gde to idu, u crkvu, manastir ili grad – prokomentarisao je ovaj arhitekta.

Ideju su komentarisale i političke partije. SNS je protiv, a LDP poziva odbornike Skupštine grada da odbace predlog odluke Gradskog veća. „Posebno je sporno to što krst želi da se predstavi kao simbol čitavog grada. To nije u skladu sa sekularnim karakterom našeg društva. I sam Kragujevac je doneo odluku o proglašenju 2010. godine godinom moderne Srbije u Kragujevcu“, navedeno je, između ostalog, u saopštenju ove stranke.

Polemike o gradnji krsta u Kragujevcu prelile su se i van granica grada. Udruženje „Ateisti Srbije” usprotivilo se odluci lokalne uprave. „U najmanju ruku je neukusno da se pravoslavne svetinje podižu novcem koji nije dobrovoljno dat za tu svrhu i koji ne pripada samo pravoslavcima, već svim građanima Kragujevca, među kojima ima i pripadnika drugih veroispovesti, kao i ateista“, stoji u saopštenju udruženja.

Da li će neki od ovih stavova naterati gradsku vlast da promeni odluku, za sada je neizvesno, budući da javna rasprava, koju nije htela da organizuje, tek sada počinje.

Brane Kartalović