Крагујевац – Крст је симбол хришћанског Крагујевца... Тако се означава и чува традиција... Зар нам треба још један крст, имамо их већ два... Људи гладују, а градска власт расипа наше паре... Треба ли, уместо Крагујевца, да се зовемо Крстовац... Зна се шта стоји иза крстаче, само гробље и ништа више...

Овако обичан свет, али и јавне личности, стручњаци и лаици, верници и атеисти, чланови политичких партија и они који то нису, коментаришу одлуку локалне управе да на улазу у град, из правца аутопута Београд–Ниш, на новом кружном току у приградском насељу Петровац, подигне крст висок 17 метара.

Иницијатива је покренута пре две године, али се тада одустало од градње, што због противљења великог броја Крагујевчана и дела стручне јавности, што због недостатка новца и проблема око избора локације.

Сада се прича понавља, а зна се и где ће бити постављен и колико ће се новца утрошити за ово „грандиозно спомен-обележје“, како је крст назвала Славица Ђорђевић, помоћник градоначелника за област културне баштине и уређења града. Према речима Небојше Васиљевића, члана Градског већа за инвестиције и развој, изградња крста од ливеног бетона коштаће око четири милиона динара, а новац ће бити обезбеђен из градског буџета.

Будући да градска власт није спровела јавну расправу и новом одлуком о градњи крста, практично, изненадила све Крагујевчане, „Политика“ се потрудила да сазна шта грађани мисле о овој идеји.

Гордана Јоцић, одговорна уредница радија Епархије шумадијске „Златости“, сматра да се „кад људи гладују оваква идеја увек може оспорити и рећи зашто новац дајемо за то, а не за нешто што је прече”. – Али ако тако гледамо на ствари, онда се може поставити питање шта ће нам култура, или хајде да укинемо позоришта, медије и престанемо да читамо новине и идемо у биоскоп. Кад муслимани обележавају своју земљу, они граде по стотину џамија, а када ми хришћани желимо да обележимо своју земљу, свој град, онда то није у реду. Ја позитивно гледам на идеју да се постави крст – каже наша саговорница.

Архитекта Бранислав Мијовић мишљења је да крст не треба поставити на улазу у град: „Крагујевачка власт на овај начин само потура једну безвезну тему за расправу, желећи да замаскира бројне проблеме у којима се налази град.“

Његов колега Зоран Гагић објашњава да у свету није редак случај да градови поставе обележје по коме ће бити препознатљиви, али да се то, углавном, чини на неком узвишењу поред насеља, а не на улазу у сам град.

– Ми смо се, изгледа, потпуно изгубили. Ако крст буде постављен на улазу у Крагујевац, људи ће се с правом питати где то иду, у цркву, манастир или град – прокоментарисао је овај архитекта.

Идеју су коментарисале и политичке партије. СНС је против, а ЛДП позива одборнике Скупштине града да одбаце предлог одлуке Градског већа. „Посебно је спорно то што крст жели да се представи као симбол читавог града. То није у складу са секуларним карактером нашег друштва. И сам Крагујевац је донео одлуку о проглашењу 2010. године годином модерне Србије у Крагујевцу“, наведено је, између осталог, у саопштењу ове странке.

Полемике о градњи крста у Крагујевцу прелиле су се и ван граница града. Удружење „Атеисти Србије” успротивило се одлуци локалне управе. „У најмању руку је неукусно да се православне светиње подижу новцем који није добровољно дат за ту сврху и који не припада само православцима, већ свим грађанима Крагујевца, међу којима има и припадника других вероисповести, као и атеиста“, стоји у саопштењу удружења.

Да ли ће неки од ових ставова натерати градску власт да промени одлуку, за сада је неизвесно, будући да јавна расправа, коју није хтела да организује, тек сада почиње.

Бране Карталовић