Ђаци ће сабирати на енглеском

Суботица – Увођење двојезичких одељења у региону где је седам језика у службеној употреби, а користи се 24 језика средине, постаће предмет истраживања и посебног европског пројекта. За лингвисте је изазов истраживање ефеката увођења страног језика у наставу у мањем мултијезичком региону као што је Војводина, каже др Золтан Јегеш, покрајински секретар за образовање.

Војводина шири мрежу двојезичких школа, па ће од септембра у основним школама „Иван Горан Ковачић“ и „Матко Вуковић“, као и у предшколској установи „Наша радост“ почети уписивање деце у српско-енглеска одељења. – Билингвална или двојезичка одељења не значе појачано учење енглеског или другог страног језика, већ савладавање дела градива на страном језику. То значи да се градиво не мења, оно је исто као и у одељењима где се ради само на матерњем, али се поједини предмети уче на страном језику – објашњава Ивана Кропф-Глигоровић, руководилац пројекта увођења двојезичке наставе.

Увођење билингвалне наставе у образовни процес у Војводини усвојено је на седници покрајинске владе 30. јуна 2010. и јединствено је по томе што обухвата све нивое образовања и васпитања деце, од предшколског до средњих школа, и што, како је објашњено, не може да се догоди да дете заврши одређени образовни ниво а да се не зна ко ће га даље преузети. У увођењу српско-енглеске наставе партнер покрајинског тима био је Британски савет и Кембриџ програм.

– Кембриџ програм предвиђа увођење енглеског језика у „научне“ предмете, дакле предмети као математика, свет око нас у нижим разредима, а касније географија, биологија, физика, хемија. Он поштује национални идентитет земље која га уводи, а један од његових захтева јесу и високи критеријуми за предаваче који морају имати положен сертификован испит „Б2“ – објашњава Кропф-Гавриловић.

За просветне раднике који су укључени у двојезичку наставу осим знања језика предвиђена је и методичка обука којом се оспособљавају за рад у оваквим одељењима. У Основној школи „Иван Горан Ковачић“ шест предавача је прошло ову обуку, од тога четири учитељице и два наставника.

– То су чланови нашег колектива који су имали знање језика и положене испите. Ранијим увођењем страног језика у ниже разреде учитељице, које иначе теже долазе до посла, биле су мотивисане за учење језика и сада је то њихова предност – каже нам Јелена Сивч-Вељновић, директорка ове школе.

У Суботици већ постоји српско-немачко и немачко-мађарско предшколско одељење, и иста таква и у Основној школи „10. октобар“. Њихов програм припремљен је у сарадњи са „Гете институтом“ који предвиђа другачији приступ учењу језика, где се он постепено уводи кроз ликовно и музичко образовање. Двојезичка одељења, међутим, односе се само на стране језике, те захтев за увођење мађарско-српског одељења, што је тражила Основна школа „Кизур Иштван“, није прихваћен. Како објашњава др Золтан Јегеш, билингвална одељења могућа су само у комбинацији једног службеног и једног страног језика. За сада није прихваћено ни увођење мађарско-енглеског одељења јер по програму Кембриџа није израђен пројекат за ову ситуацију.