Kraljevo – Poslednjih godina „cveta“ je gradnja stambenih zgrada u Kraljevu, najviše u užem centru grada. Koristio se svaki metar slobodnog prostora samo da bi se tržištu ponudilo što više stambenih kvadrata.

Nasuprot tome, na prostranom Ratarskom imanju, udaljenom par kilometara od centra grada, uz oranice, pašnjake i livade stoje samo temelji takozvanih Mrkonjićevih zgrada. Na oglednom dobru Poljoprivredne škole bruje traktori i pasu krave, iako su urbanisti još 1982. godine urbanističkim planom predvideli naselje „Novo Kraljevo“.

Tadašnja opštinska vlast je prihvatila projekat Centra za urbano planiranje iz Beograda koji je na Ratarskom imanju, na prostoru od oko 75 hektara, predviđao gradnju modernog naselja od oko dve hiljade stanova sa objektima za školstvo, trgovinu, malu privredu i sa novim saobraćajnicama i uređenim parkovima.

Tu je trebalo graditi zgrade srednje spratnosti, sa baštama i prostranim terasama, poput naselja u Danskoj, kako objašnjava Mirko Miladinović, rukovodilac Sektora za prostorno planiranje u Gradskoj direkciji za urbanizam, ili, kako su građeni govorili, nešto nalik na Dedinje.

Međutim, vreme je prolazilo i pomenuti projekat je zaboravljen. Socijalistička vlast devedesetih godina započela je gradnju tri zgrade sa stanovima za mlade bračne parove. No, i to gradilište je zapušteno. Ipak, planira se nastavak te gradnje, a kraljevački prostorni planeri su generalnim i najavljenim detaljnim urbanističkim planovima predvideli i „oživljavanje“ starog projekta, odnosno širenje grada na Ratarsko imanje.

To, međutim, podrazumeva i „uzurpaciju“ oko 80 hektara imanja Poljoprivredne škole koja bez oglednog dobra ne bi mogla da postoji.

– Nameravamo da za školu pronađemo parcele u obližnjim pomoravskim selima, da tamo finansiramo gradnju ekonomskih objekata i da za nastavno osoblje škole ponudimo jedan broj stanova. Već smo nadležnim ministarstvima najavili razgovor na tu temu – kaže za „Politiku“ Ljubiša Simović, gradonačelnik Kraljeva.

U Poljoprivrednoj školi ne smatraju da će takvo rešenje biti lako i jednostavno, uostalom nadležnoj inspekciji i sudu tužili su i dobili sporove i protiv bivše vlasti koja im je za Mrkonjićevo gradilište „otkinula“ desetak hektara...

– U školu nikakav zvaničan predlog niti poziv na razgovore o toj temi od gradske vlasti nije stigao – kazala nam je ukratko Svetlana Mladenović, direktor Poljoprivredne škole.

Planove gradske vlasti može da poremeti i predlog stručnjaka Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika koji su Ministarstvu kulture predložili odluku o utvrđivanju kulturnoistorijskog dobra, odnosno zaštite te ambijentalne celine. To znači školske zgrade, zgrada za stanovanje i objekata za obuku učenika u oblasti poljoprivrede, kao i celokupnog imanja. Stručnjaci Zavoda još objašnjavaju da je školovanje ovih kadrova povezano sa oglednim imanjem, bez koga škola ne bi mogla da funkcioniše.

Nasuprot takvom stavu i predlogu stručnjaka pomenutog zavoda upućenom Ministarstvu kulture, gradonačelnik Ljubiša Simović pisao je Vladi Srbije i zatražio da se to ne prihvati, odnosno da se zaštite objekti kao kulturnoistorijska vrednost ali ne i oko osamdeset hektara imanja.

Stoga se, zbog različitih stručnih stavova i interesa, nastavlja dugogodišnja „javna rasprava“ o planovima urbanističkog razvoja Kraljeva.

Miroljub Dugalić