Краљево – Последњих година „цвета“ је градња стамбених зграда у Краљеву, највише у ужем центру града. Користио се сваки метар слободног простора само да би се тржишту понудило што више стамбених квадрата.

Насупрот томе, на пространом Ратарском имању, удаљеном пар километара од центра града, уз оранице, пашњаке и ливаде стоје само темељи такозваних Мркоњићевих зграда. На огледном добру Пољопривредне школе брује трактори и пасу краве, иако су урбанисти још 1982. године урбанистичким планом предвидели насеље „Ново Краљево“.

Тадашња општинска власт је прихватила пројекат Центра за урбано планирање из Бeограда који је на Ратарском имању, на простору од око 75 хектара, предвиђао градњу модерног насеља од око две хиљаде станова са објектима за школство, трговину, малу привреду и са новим саобраћајницама и уређеним парковима.

Ту је требало градити зграде средње спратности, са баштама и пространим терасама, попут насеља у Данској, како објашњава Мирко Миладиновић, руководилац Сектора за просторно планирање у Градској дирекцији за урбанизам, или, како су грађени говорили, нешто налик на Дедиње.

Међутим, време је пролазило и поменути пројекат је заборављен. Социјалистичка власт деведесетих година започела је градњу три зграде са становима за младе брачне парове. Но, и то градилиште је запуштено. Ипак, планира се наставак те градње, а краљевачки просторни планери су генералним и најављеним детаљним урбанистичким плановима предвидели и „оживљавање“ старог пројекта, односно ширење града на Ратарско имање.

То, међутим, подразумева и „узурпацију“ око 80 хектара имања Пољопривредне школе која без огледног добра не би могла да постоји.

– Намеравамо да за школу пронађемо парцеле у оближњим поморавским селима, да тамо финансирамо градњу економских објеката и да за наставно особље школе понудимо један број станова. Већ смо надлежним министарствима најавили разговор на ту тему – каже за „Политику“ Љубиша Симовић, градоначелник Краљева.

У Пољопривредној школи не сматрају да ће такво решење бити лако и једноставно, уосталом надлежној инспекцији и суду тужили су и добили спорове и против бивше власти која им је за Мркоњићево градилиште „откинула“ десетак хектара...

– У школу никакав званичан предлог нити позив на разговоре о тој теми од градске власти није стигао – казала нам је укратко Светлана Младеновић, директор Пољопривредне школе.

Планове градске власти може да поремети и предлог стручњака Регионалног завода за заштиту споменика који су Министарству културе предложили одлуку о утврђивању културноисторијског добра, односно заштите те амбијенталне целине. То значи школске зграде, зграда за становање и објеката за обуку ученика у области пољопривреде, као и целокупног имања. Стручњаци Завода још објашњавају да је школовање ових кадрова повезано са огледним имањем, без кога школа не би могла да функционише.

Насупрот таквом ставу и предлогу стручњака поменутог завода упућеном Министарству културе, градоначелник Љубиша Симовић писао је Влади Србије и затражио да се то не прихвати, односно да се заштите објекти као културноисторијска вредност али не и око осамдесет хектара имања.

Стога се, због различитих стручних ставова и интереса, наставља дугогодишња „јавна расправа“ о плановима урбанистичког развоја Краљева.

Мирољуб Дугалић