Ваљево – Ове јесени ће у акцијама пошумљавања на подручју Србије бити посађено око четири милиона младица четинара и лишћара, док ће у ваљевском крају младе саднице бити засађене на 14,5 хектара, претежно ерозивног земљишта. Да је то у несразмери са експлоатацијом, земљишним потенцијалом и потребама тржишта за дрвном масом примећују и у расаднику „Јовања”, који послује у саставу приватизоване ваљевске „Ерозије”.

Управник расадника „Јовање”, Слободан Делић, инжењера шумарства, каже да је производња семена и шумских садница један од ретких реалних извозних послова за нашу земљу. Што се тиче дрвне масе, подсетио је на податак да развијени свет има перманентни годишњи дефицит од 30 до 50 милиона кубика. Посматрање те чињеницу као статистичког податка сматра за велики пропуст и кратковидост свих који су укључени у развој и газдовање са једним од најквалитетнијих обновљивих природних ресурса које има наша земља.

Инжењер Делић у расаднику садница тополе

– Расадник „Јовања” све више се окреће шумским садницама, где смо предност дали лишћарима. Разлог је што смо ми првенствено земља лишћара, па тек онда четинара. Поштујући све прописе и стандарде као и Закон о репродуктивном материјалу шумског дрвећа, регистровали смо 14 семенских објеката у приватним шумама на подручју Ваљева. Поред класичног шумског дрвећа као што су буква, храст, јавор и јасен, узгајамо и саднице медоносних врста као и дивљих воћки, од јабуке, крушке, трешње до ораха, оскоруше и јаребике, ради оплемењивања самих шума, јер заједно са животињама сви чине једну хармоничну заједницу. Истовремено, поред украсног дрвећа, радимо и на производњи садница индустријског дрвета. Поред тополе прави хит, очекујемо, ускоро ће постати и пауловнија (Paulownie elongate), познатија ко принцезино дрво које потиче из Кине и код нас у расаднику се узгаја са амбицијама да је прихватеприватни поседници, јер има све карактеристике које одговарају нашем све нервознијем и нестрпљивијем човеку. Ту пре свег мислим на брз раст, где за 10 до 12 година стабло у просеку има два кубика изванредне дрвне масе, а ако се користи као биомаса за загревање њена калоријска вредност је једнака мрком угљу – објашњава инжењер Делић, уз напомену да се за такве сврхе гушћe сади и сече после треће године.

Нескривена амбиција расадника је да у сарадњи са Министарством за пољопривреду, шумарство и водопривреду деле бесплатне саднице за обнову шума, али и за њихов сопствени бизнис. Колико је гајење индустријских топола уносан посао инжењер Делић нам је објаснио кроз пример домаћина из околине Лознице који су и на почетку 21. века усталили обичај да сутрадан по рођењу женског детета посаде хектар младих садница овог дрвета. По садашњем ценовнику, то улагање стаје највише до 100.000 динара да би после 20 до 25 година, када девојка стаса за удају, продајом посечених топола добила леп мираз, односно око 30.000 евра.

Инжењер Делић наглашава да је предуслов за остваривање било којег озбиљнијег пословног резултата у шумарству квалитетан семенски и садни материјал. Србији је потребно много више савремених семенско-расадничких центра – како ради својих потреба тако и због извоза, закључује он.