Јошаничка Бања – У малом насељу каква је Јошаничка Бања све се прочује и свако „чудо“ подуже препричава, попут недавног запошљавања једне професорке географије. „Баш је претерао“, уобичајена је оцена мештана пошто је директор школе Драгош Јосијевић искористио своје „дискреционо право“ и од 18 кандидата одабрао и одлучио да у радни однос прими своју кћерку Јелену Вељковић. Та одлука не би била нешто неуобичајено, јер има примера у овом крају, као и другде у многим јавним предузећима и установама, да у једном колективу раде најближи рођаци. Међутим, у овој школи сада је запослена цела најужа породица, будући да ту као учитељица одавно ради директорова супруга Зорица, затим од пре три године и директоров син Данило и сада кћерка Јелена.

Та ситуација најтеже је погодила остале кандидате који су се јавили на оглас, расписан почетком септембра, за попуну упражњеног радног места професора географије. Злата Милосављевић из Рашке јавила нам се са том причом и разочарењем због чега је, тврди, добила повишен шећер у крви па је чак морала и на лечење у Врњачку Бању и Београд.

– Знате, дуго сам пратила када ће у Рашки и околини да се укаже неко радно место, јер сам већ деценију дипломирани географ, са дипломом Београдског универзитета, и не могу нигде да се запослим. Тек сам две, три године стажа прикупила у разним школама радећи привремено. И, сада сви смо били позвани на психотест, речено нам је да смо положили, да смо сви способни за рад у школи. Рачунала сам, ипак, да имам предност због тог стажа а једина сам имала положени државни испит. Но, када сам добила обавештење све ми је било јасно... – жали нам се Злата Милосављевић.

Директор школе Драгош Јосијевић нам објашњава да он и супруга, као учитељи, у овој школи раде пуних 35 година. Да не види ни законске ни педагошке сметње у томе што су се сада ту и његова деца запослила после стечених диплома – син Данило на Факултету за физичку културу а кћерка на Географском факултету Приштинског универзитета, измештеног у Лепосавић.

– Знате, деца просветних радника ће, ваљда, имати добар педагошки приступ, а ту неће да мањка ни моја контрола. Такође, за пријем их је предложио Школски одбор, а Јелена има само 35 одсто радног времена. Она живи овде, удата је и има двоје деце тако да нећемо плаћати превоз. Школа по том основу за 33 запослена, што наставног што помоћног особља, и за превоз деце месечно издваја 270.000 динара – истиче директор Јосијевић, који још додаје да се број деце смањује и да их је ове године око 150 у овој осмолетки.

Сличне разлоге наводи и Томислав Лужњанин, председник Школског одбора, додајући да су сви чланови, а има их девет, приликом одлучивања били једногласни.

Начелник Рашког управног округа Жарко Милосављевић признаје да је та „породична ситуација“ у овој школи „прилично претерана“.

– Међутим, нема законског прекршаја, испоштована је и процедура. Предлог је баш што се пријема Јелене Вељковић тиче дошао од Школског одбора па је на основу тога директор донео одлуку и ми ту не можемо ништа предузети – истиче Милосављевић.

Но, неколико кандидата је, ипак, упутило и жалбе на ову одлуку па ће, вероватно, неко од представника школских власти морати да одговори и на дилему може ли се и директорско дискреционо право, како то правници кажу, сматрати злоупотребом службеног положаја.

М. Дугалић