Дивља градња цвета викендом

Косовска Митровица – У четири општине на северу Косова –Косовској Митровици, Звечану, Лепосавићу и Зубином Потоку, закључно са 11. мартом, када је био и последњи дан за подношење захтева за легализацију стамбених објеката, поднето је свега 1275 захтева. Процењује се да је у северној Митровици 50 одсто људи затајило, односно није испоштовало одлуку Републике Србије.

Судећи по бројкама, највише дивље градње било је на подручју општине Лепосавић, где у Општинској управи кажу да је поднето 700 захтева за легализацију, у општини Звечан 235 захтева, у Косовској Митровици 200 и у општини Зубин Поток 40. Како за „Политику“ каже Зоран Братић, члан Привременог већа општине Косовска Митровица, инспекцијске службе у овом граду евидентирале су да на територији северног дела града има бар још 50 одсто објеката за које грађани нису поднели захтеве. За 10 година од рата подигнуто је 150 монтажних објеката, 200 објеката од тврдог грађевинског материјала, а 50 објеката је надограђено. Братић подсећа да се нарочито гради у дане викенда и дане празника, али није могао да одговори на питање шта ће бити са објектима чији власници нису поднели захтев за легализацију до назначеног рока. Он вели да због социјалне компоненте многи који су саградили објекте у такозваној дивљој градњи нису подлегли закону бар до сада, тако да ниједан објекат није срушен, али ће се у наредном периоду разматрати ово питање посебно када после 30. маја, након поновљених избора, буде изабрана нова локална власт у Косовској Митровици.

Када је у питању Лепосавић, ту се очигледно највише и гради, јер је пријављено 700 објеката који су до сада били под дивљом градњом, изненађује чињеница да су приватници градили на плацевима куће и стамбене објекте које су плаћали по цени од три до четири хиљаде евра по ару. Испоставља се да је ово најбогатија општина бар судећи по градњи, али се са сигурношћу може рећи да је општинска власт одредила највише општинске таксе приликом попуњавања захтева. Док административна такса у Косовској Митровици кошта 100 динара, у Звечану и Зубином Потоку грађани су издвајали по 30 динара, лепосавићка локална самоуправа тражила је 500 динара, односно пет евра. Драгош Михајловић, потпредседник општине Лепосавић, каже да се ова цена није мењала од 2003. године, али да ће се сасвим је сигурно наћи на дневном реду једне од наредних седница Скупштине општине. И Првослав Максимовић, начелник Општинске управе у Лепосавићу, наглашава да је ова цена задржана од пре седам година.

У општини Звечан је поднесено 235 захтева, а Надица Христов, начелник Управе одељења за урбанизам, каже нам да ће се у зависности од зоне и плаћати надокнада за један квадратни метар. Тако ће рецимо грађани за објекат од 100 метара квадратних на приватној својини издвајати за прву зону 12.730 динара (општинске таксе за легализацију), док ће таксу за насеље Бањска, због његовог специфичног, односно културно-историјског значаја и бањског лечилишта, житељи плаћати 7.730 динара, а у сеоским срединама за исту квадратуру цена је 6.230 динара.

Изгледа да су у последњих 10 година највише радили грађевински инспектори на подручју Зубиног Потока, јер према речима Весне Андрић, начелника Одељења за урбанизам, у тој општини поднето је само 40 захтева:

– Од 1987. године, када је и формирана општина Зубин Поток, овде такорећи није било бесправне градње. Држали смо све под контролом па је и овако мали број захтева. Не треба изгубити из вида и да смо ми једна од сиромашнијих средина, за разлику од Лепосавића где се градило чак 20 пута више – каже Весна Андрић, а на наше питање откуд цена од 30 динара за подношење захтева у општини одговара да су општинске власти у Зубином Потоку, као и у Звечану, све то радиле у циљу опстанка и останка Срба, „јер је сваки динар добродошао“, при том имајући у виду изузетно лошу социјалну карту становништва, где чак 95 одсто житеља не ради.