Краљево – Леп пример одлучне борбе против корупције, нарочито у ова предизборна времена, било би „откриће“ полиције да је директор неког музеја примио на поклон више од милијарду динара. Драган Драшковић, директор краљевачког музеја заиста је од дипломца Академије лепих уметности Александре Касапинов, волонтерке у поменутој установи, примио 1.114.000.000 динара. Он признаје да је то учинио, али уз напомену да се ради о 24 безвредне новчанице из 1993. године, из периода који смо запамтили као доба невиђене инфлације.

Не би вредност овог новца сада била ни музејска, јер је ипак реч о скоријем времену, да на њима није вођен својеврсни дневник тадашње монетарне катастрофе СР Југославије. Записе о упоредној вредности тог новца, о ценама у продавницама, у трафикама, на пијаци, о износу плата и пензија, бележио је на новчаницама познати краљевачки лекар др Миленко Васиљевић Кокан, примаријус хирургије. Чинио је то од августа до децембра 1993. године. Тако ће то, како каже директор Драшковић, тек бити вредна документа за историјску обраду једног времена. Међутим, готово невероватно данас делују сведочења о томе да је килограм сира коштао 12 билиона динара, а једна немачка марка вредела шест билиона динара.

Почетак дневничких записа на новцу односи се на 27. август 1993. године. Доктор Васиљевић тог дана је на новчаници од 50.000 динара записао: „Један килограм лука кошта 250 милиона динара, што значи да ми треба пет хиљада ових новчаница. Кајмак на пијаци кошта милијарду, а кутија најјефтинијих цигарета сто милиона динара“.

Аутор дневника је био пушач и често је цигарете наводио као репер вредности тадашњег новца, па је 1. септембра исте године на новчаници од пола милиона, на којој је лик дечака а на полеђини пејзаж Копаоника, написао: „За паклицу цигарета потребно је 1.400, за једну цигарету 70, за жваку 15, а за кило кромпира 300 оваквих новчаница“. Он је забележио и информацију да је „у промет пуштена новчаница од милијарду динара, за коју се може купити 4 кг лука“.

Време пролази, али се инфлација не смирује па Васиљевић на новчаници од десет милиона динара, на којој је лик Иве Андрића, 25. септембра 1993. године, пише: „Једно јаје кошта 300 милиона динара, а рођака Лала ми је јутрос купила сир, обичан, бели и платила га 2,5 милијарди по килограму. Инфлација је у августу била 2.000 одсто, а дневна око тридесет одсто“.

На папирном новцу од десет милиона прибележиоје : „Просечна плата радника је 18, а моја пензија 22 немачке марке за коју могу да купим шест литара бензина. Једна марка коштала је јуче 3,3 милијарде динара а данас, 6. октобра 1993, већ 4,5 милијарде“.

На једној новчаници он још записује и ценовник са краљевачке пијаце па сазнајемо да је 23. октобра 1993. једно јаје коштало 1,5 милијарду, килограм паприке пет, килограм купуса, такође, 1,5 а килограм кафе чак 65 милијарди динара.

Убрзо је новац достигао вредност билијарде па

Васиљевић на новчаници од сто милиона пише: „Једна марка кошта шест билиона динара, а Лола је 21. 11. 1993. године купила сир за 12 билиона динара, значи требало ми је 120.000 оваквих новчаница“.

Крајем новембра и почетком децембра он дневник води на новчаницама од по педесет милиона на којој је лик Његоша и од милијарде, али убрзо пише и то да оваквих „новчаница има и на улици, да поштари пензије више и не носе, а да за куповину прасета за славу треба камионет пара“.

После је дошло друго време, година „деда Аврама“ и нова монетарна политика, а аутор овог необичног дневника је, нажалост, преминуо 2000. године, у 72. години живота. Иначе, како кажу Краљевчани који су га боље познавали, имао би свој став, а можда и записе и о политичкој и економској ситуацији у годинама новог века и нове власти.