Užice – Privreda užičkog regiona donela je i tokom 2009. godine državnoj kasi od izvoznih poslova gotovo pola milijarde dolara. Obojeni metali, maline, municija i drugi proizvodi lako su nalazili kupce širom sveta. I dok regioni po Srbiji kubure sa spoljnotrgovinskim deficitom, ovde je još jednom, bez obzira na krizu, godišnji suficit ostvaren, izvoz je za 115 miliona dolara bio veći od uvoza. Ipak, ni ovi privredni rezultati, kakvi se iz godine u godinu ponavljaju, nisu bili dovoljan motiv da država više pažnje posveti glavnim projektima na ovom području.

O tome da državi mnogo daju, a da im se malo vraća već odavno govore Užičani. Katkad u političkim, češće u privrednim krugovima. Ovdašnje firme, poput Valjaonice bakra (godišnji izvoz 50 miliona evra), „Impol Sevala” (približno toliko), prodavaca maline i drugog voća (oko 60 miliona evra godišnje), „Prvog partizana” (oko 50 miliona dolara), među najvećim su izvoznicima u Srbiji i primer kako u državi čiji je spoljnotrgovinski deficit oko pet milijardi dolara treba poslovati. Ali, uglavnom teško ide kad kakav važan poduhvat, koristan za užičku privredu, treba ostvariti.

– Na svakom upravnom odboru Regionalne privredne komore Užice, kad analiziramo rezultate poslovanja privrede u kojoj izvoz ima posebno mesto, ističemo da to nije praćeno odgovarajućim odnosom države prema ovim rezultatima niti dobrim zaradama radnika u većini tih firmi. Nedovoljno se država uključuje u stvaranje boljeg ambijenta na ovom prostoru. Odavde državnim organima, u ime privrede, šaljemo predloge za subvencionisane kredite izvoznicima, brži povraćaj PDV-a, kontinuitet u kursu evra bez naglih oscilacija. Uglavnom to nije imalo efekta, možda tek u poslednje vreme primećuju se prvi znaci realnijeg pristupa izvoznoj privredi – napominje za naš list Dragomir Papić, direktor Regionalne privredne komore Užice.

Odavno se ovde priča o realnoj potrebi da zaživi civilni aviosaobraćaj na aerodromu Ponikve, zarad otvaranja i razvoja celog kraja, da sveže voće i drugi proizvodi brzo stižu u svet, a turisti ovde dolaze iz sveta. Ali, već decenijama, takve priče ostaju bez efekta. Jeste nedavno država omogućila prevođenje ove vazdušne luke u vojno-civilnu, no taj posao sada pada na pleća lokalnoj samoupravi da nađe investitore za ovaj poduhvat. Zatim, često su sa vrhova vlasti obećavali da će autoput stići u užički kraj, da će barska pruga biti obnovljena, da će sagraditi zatvoreni bazen u Užicu, pokrenuti nove investicije i radna mesta, ali državne pare uglavnom idu za projekte u drugim regionima.

O ovome se u onlajn izdanju našeg lista povremeno oglašavaju i čitaoci, pa tako Užičanin Branko Marković, komentarišući napis o vrednom izvozu „Prvog partizana” na američko tržište, piše: „Ovo je samo još jedan podatak koji pokazuje da užički kraj puni državni budžet nesrazmerno u odnosu na ono što mu se vraća. Zapadna Srbija je jedini kraj koji nema autoput, u prugu nije ulagano 30 godina, aerodrom Ponikve za državu je neisplativ. Stop beogradizaciji Srbije”.

Nadu da će se nedavnim otvaranjem Carinarnice u Užicu i najavom odluke Vlade Srbije o formiranju Slobodne zone u Sevojnu izmeniti ovakav dosadašnji odnos države prema vodećem izvoznom kraju donekle je otopila nedavna najava izmena predloga regionalizacije. Mada već godinu dana Užice figurira kao centar budućeg evroregiona, što je ministar Mlađan Dinkić još davno u ovom gradu najavio, odjednom po najnovijem, kompromisnom predlogu, spajaju se područja Šumadije i zapadne Srbije u jedan veliki region, tako da će, verovatno, Kragujevac imati prednost u odnosu na Užice prilikom odlučivanja o regionalnom središtu. Takva najnovija namera iznenadila je i užičkog gradonačelnika Jovana Markovića, koji se čudi ovakvom predlogu, budući da je, kako kaže, Užice do pre desetak dana bilo „već viđeno” za centar regiona i da su na tome zasnivani neki ovdašnji važni projekti.