Крагујевац – Једно су потенцијали, а друго је позната туристичка дестинација! Овом констатацијом, изреченом на недавно завршеном првом Конгресу сеоског туризма у Крагујевцу, председник Европске организације за стандардизацију квалитета смештаја руралног туризма Клаус Ерлих практично је описао и тренутно стање српског сеоског туризма и могућности његовог развоја.

Да ли су за развој руралног туризма у Србији довољни само културно-историјско наслеђе, чист ваздух, домаћа кухиња, или су то само потенцијали које тек треба ставити у функцију? И како су кредити, без којих је немогуће проширити смештајне капацитете и обезбедити неопходан комфор, тешко доступни онима који би да се баве овим послом?

Домаћим гостима, који на једвите јаде сакупе нешто новца за породични одмор на планини, у неком сеоском домаћинству, квалитет смештаја можда и није пресудан, али како у српско село привући захтевног „девизног“ туристу који, осим сира, кајмака, пршуте, вруће погаче и ракије, жели брчкање у ђакузију после шетње у природи?

Административна територија града Крагујевца обухвата чак 64 села, али је у њима регистровано тек 11 домаћинстава за бављење руралним туризмом.

– Сеоски туризам на територији града практично функционише тек од прошле године. Основну понуду, која подразумева смештај и обилазак културно-историјских знаменитости, треба надградити. Реч је о ловном, риболовном и спортском туризму. Међутим, за тако нешто треба издвојити доста новца и радити, пре свега, на едукацији људи који желе да се баве овим послом – каже Јасмина Марковић-Миленковић, директорка Туристичке организације Крагујевца.

У Страгарима, Великом Шењу, Чумићу, Каменици и другим крагујевачким селима туризам је тек у повоју. Онима који се баве тим послом то је, углавном, додатна делатност, често заснована на импровизацији која не доноси знатније приходе.

Општина Кнић је прва ушла „у воде“ сеоског туризма, пре свега захваљујући могућностима које пружа Гружанско језеро. Но, и у тој општини за бављење овим захтевним послом регистровано је свега десет домаћинстава.

Једно од њих је и домаћинство Дамјана Танасијевића. Врата своје куће отворио је гостима из целе Србије пре осам година, пошто је остао без посла у „Застави“. Не иде како је планирао, будући да му, како каже, недостаје новац за проширење капацитета.

Ана, студент туризма на пракси у селу Борач Фото М. Игњатовић

– Имам 11 лежајева, а да би се посао исплатио треба ми бар 25. И још нешто, туризам мора да траје преко целе године, а не само током лета. Размишљам о кредиту, али услови нису баш тако повољни – вели Танасијевић.

Недалеко од Кнића је и познато село Борач, које је пре две године угостило актере телевизијске серије „Мој рођак са села“. Са старом црквом, речицом, врлетима вулканског порекла и питомим ливадама, ово село може постати оаза српског сеоског туризма и једна од најпознатијих туристичких дестинација. Међутим, за такав искорак неопходно је изградити далеко боље путеве, а општина Кнић нема новца за веће инвестиције у ову област.

– Туризам заиста може да буде окосница развоја целог овог краја, али за тако нешто неопходна је помоћ државе, пре свега новчана – каже председник општине Борислав Бусарац.

Осим што доноси економску корист, рурални туризам, како је речено на конгресу у Крагујевцу, игра важну улогу у очувању идентитета нашег села, а развој ове привредне гране може спречити и одлив младих. Стратегија развоја туризма, која би требало да буде завршена до краја ове године, могла би да пружи одговоре на питања да ли је држава и колико спремна да улаже у рурални туризам, по коме су препознатљиве не само богате европске земље, већ и оне из нашег најближег окружења.

Бране Карталовић