Kragujevac – Dug po svakom Kragujevčaninu, kojih u ovom gradu ima oko 180.000, iznosi koliko i prosečna srpska plata, odnosno oko 30.000 dinara na mesečnom nivou.

Insistirajući na investicijama, i kad je ekonomska kriza zahvatila ceo svet, gradska vlast Kragujevca zaduživala se nemilice. Zajedno sa kamatama koje potražuju komercijalne banke koje su ovoj lokalnoj upravi izašle u susret, dug Kragujevčana, zaključno sa poslednjim danom prošle godine, iznosi 24,6 miliona evra, odnosno oko 2,5 milijarde dinara. Krediti podignuti poslednjih godina vraćaće se do 2016. godine.

Uz to, kako je prilikom gostovanja u TV emisijama ovdašnjih medija i tokom političke promocije po mesnim zajednicama izjavljivao gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović, grad izvođačima radova duguje oko 800 miliona dinara: više od 400 miliona „Preduzeću za puteve“, 100 miliona „Vodovodu“, 100 miliona „Niskogradnji“... Lokalna uprava je, kako je objasnio gradonačelnik, imala „dve opcije“; „da odmah ulaže ili da sačeka da sredstva stignu kasnije“, pri čemu se on, Stevanović, „nikad nije zalagao za drugu varijantu“.

Pritisnuto neažurnošću Kragujevčana u izmirivanju svojih obaveza, Javno stambeno preduzeće Kragujevac, koje obavlja poslove objedinjene naplate, nedavno je upozorilo oko 29.000 svojih korisnika da će biti primorano da protiv njih podnese tužbe, ukoliko u najskorije vreme, do prvog marta ove godine, ne izmire svoje dugove ili ne potpišu ugovor o reprogramu dugova. Oko 105 miliona dinara otpada na grejanje, a ostatak, od oko 70 miliona dinara, na naknade za građevinsko zemljište, odnošenje smeća i skoro uvedenu ekološku taksu.

„Energetika“, odnosno gradska toplana, koja toplotnom energijom snabdeva ceo grad, kuburi sa dugovima zbog kojih ne može redovno da izmiruje svoje obaveze prema „Srbija gasu“. Preduzeća, odnosno sveukupna privreda Kragujevca, uključujući i „Zastavu“, ovoj firmi duguju neverovatnih 1,93 milijarde dinara, a građani oko 270 miliona dinara, saopšteno je u razgovoru za „Politiku“ u Informativnoj službi ove firme.

Istovremeno, iz sistema EPS-a, odnosno „Elektrošumadije“, stižu zabrinjavajuće informacije. Ovom javnom preduzeću privreda grada duguje 2,2 milijarde dinara, a građani gotovo 2,7 milijardi dinara. U „Vodovodu“ je nešto bolja situacija: građani duguju 384 miliona dinara, a privreda grada oko 227 miliona dinara. Zbog prekomernog duga, ovo gradsko preduzeće podnelo je tužbe protiv 718 neredovnih platiša, čiji dug iznosi 38,4 miliona dinara. Kad se sve sabere, dugovi prema „Vodovodu“ iznose 611 miliona dinara, što je rekord u odnosu na dosadašnja potraživanja.

Što se tiče dugova prema bankama, gradonačelnik Stevanović je izašao u susret „Politici“ i napismeno, crno na belo predao dokument o zaduženjima grada. S druge strane, o tome koliko je lokalna uprava dužna izvođačima radova, nadležne službe ne saopštavaju precizne podatke. Kako „Politika“ saznaje, službenicima trezora, odnosno „čuvarima gradske kase“, zabranjeno je da u javnost, pogotovo novinarima, iznose podatke o tome šta su sve obaveze grada prema poveriocima i kada ističu rokovi za plaćanje.

Stanje u budžetu se najbolje oslikava u odlukama Skupštine grada o rebalansu, koji je morao biti sproveden, što zbog slabog priliva sredstava, što zbog nerealnih planova vlasti. Naime, sa 7,9 milijardi dinara iz prošle godine, budžet je sada smanjen na 6,6 milijardi dinara. Realni prihodi u 2009. godini, pak, iznosili su svega 4,1 milijardu dinara, ako se uzme u obzir i kredit podignut pod komercijalnim uslovima, „težak” 500 miliona dinara.