Дугује свака трећа кућа

Суботица – Свако треће домаћинство у Суботици има дуг довољно велик да поверилац одлучи да штету надокнади на суду. Тако бар показује евиденција Извршног одељења Основног суда у Суботици где је од 1. јануара до 15. новембра прошле године у раду било 16.655 предмета. Од тог броја извршни судија Тамара Трајковић решила је 5.878, што је нешто више од годишњег прилива нових предмета и судијске норме, али се притисак поверилаца на овај суд не смањује.

Грађани дугују у 90 одсто случајева јавним предузећима, од телефона (власници многих „постпејд“ бројева мобилних телефона завршили су пред овим судом) до струје, грајања на гас или топловод. Како нам каже судија Трајковић, у појединачним случајевима то су обично износи од око 100.000 динара. У око хиљаду предмета улог је много већи – сопствени кров над главом, јер су куће или станови оптерећени хипотеком неке банке или рецимо војвођанског Фонда за развој. У овим случајевима готово по правилу дужник остаје без некретнине, јер нема могућности да прибави обично висок износ за измирење дуга. Према искуству саговорника „Политике“, ови дугови су обично настали као последица кредита узетих за покретање производње.

Од септембра прошле године на снази је нови Закон о извршењу и обезбеђењу који не само што убрзава поступак, сви рокови за радње које се предузимају су сведени на пет радних дана, већ претпоставља и активну улогу повериоца у намирењу свог потраживања. Међутим, и поред тога, према речима судије, тек у малом броју случајева кроз поступак дође до наплате.

– По закону покретна или непокретна имовина дужника продаје се, у првом покушају, за 60 одсто од процењене вредности, а у другом покушају за 30 одсто. Проблем је, међутим, што често и имовина дужника која се продаје, пре свега покретности, нема високу вредност па је потребно оптеретити више имовине, а са друге стране за такву робу нема купаца. Након другог покушаја продаје, поверилац се позива да преузме имовину дужника, или да је сам прода непосредном погодбом. Једина роба која има више шансе за продају, па тако и намирење повериоца, јесте аутомобил, али је он тешко „ухватљив“, довољно је да не буде паркиран код куће, па да не буде пописан – објашњава судија Трајковић.

У стварности то тако изгледа да се за дуг за телефон, струју или грејање доноси решење да се продаје дужников телевизор, фрижидер или замрзивач, али пошто за ту робу углавном нема купца, а ни јавна предузећа нису вољна да гомилају белу технику, поступак се обуставља, да би са новим гомилањем дуга био покренут нови.

– По правилу дужници за комуналне услуге постепено измирују своја дуговања, па је судско решење често мера притиска којим повериоци „пожурују“ дужнике. У случају хипотека на некретнине то се не дешава, па станови и куће одлазе за трећину цене – каже Тамара Трајковић.

Једини случај када је извесно да ће поверилац доћи до свог новца јесте када су дужни пензионери, њима се стави обустава на пензију, ранијих година су се дугови решавали и стављањем забране на зараду, али се сада као дужници појављују углавном људи без сталног извора прихода. Оно што још задаје проблем судијама јесте и чињеница да су лични подаци грађана нетачни и да су ретки они који стварно станују на адреси која им је убележена у личној карти.

Александра Исаков

-----------------------------------------------------------

„Топлани” дугују више од 40 милиона динара

Током прошле године ЈП „Суботичка топлана“ предало је суду око хиљаду захтева за наплату дуга од готово 41 милион динара. Према речима Ћире Загорац, правника у овој комуналној кући, „толеришу“ највише два неизмирена просечна месечна рачуна.

– По новом закону поступак јесте скраћен, али није донео побољшање у наплати. Напротив, имамо утисак да је сада дужник брже „остављен на миру“, а наплата у роби нама није интересантна јер се показало да то нема ко да купи. Према нашем искуству, више успеха имамо позивањем људи да са нама склопе уговор о измирењу дуга на рате, а понекад је и сам позив на суд довољан да се дуг измири – каже Загорчева за „Политику“.