Матарушка Бања – Зима није сезона за бањски туризам, али ни у то доба одавно се није десило да се гости у Матарушкој Бањи могу на прсте пребројати. Тренутно их је у хотелу „Термал“ четворо иако је цена пансиона око две хиљаде динара, а у Богутовачкој Бањи хотел „Минерал“ је до пролећа затворен. И, тако, у две бање само четири госта. За Нову годину их је било педесетак, за Осми март двадесетак... Да невоља буде већа, прошла сезона окончана је са падом посете од тридесетак одсто у односу на 2008. годину. Тако, ни протеклог лета није било гужве па се гост у матарушком хотелу „Термал“ такорећи у „монашкој тишини“ може добро наспавати, али не и забавити.

Стога се многи овде са жаљењем присећају старих добрих времена. Албуме старих Краљевчана, предратне градске господе попут богатих трговаца, индустријалаца, официра…, обавезно су красиле и фотографије са излета у Матарушкој Бањи. Још тада је ова бања била место за излазак и забаву, а тек осамдесетих година… Била је то, такорећи, навика млађих, нарочито моторизованих Краљевчана да готово сваке вечери „скокну“ до бање, до „Термала“, где се нарочито празником или викендом чекало на празну столицу.

– Стандард грађана је основни разлог, а и епидемија грипа и сва та громогласна кампања. Ни сам не знам како се сналазимо да опстанемо и, ево, пуном снагом, таман као да је све нормално, припремамо се за наредну сезону – каже за „Политику“ Славољуб Чубрић, директор Природног лечилишта Матарушка и Богутовачка бања.

Директор Чубрић нам још објашњава да се ни са ценом не може бити конкурентно у односу на бање из, рецимо, суседних земаља.

– Овде због скупих енергената само грејање и струја бањског хотела „Термал“ од око 240 лежајева и других објеката дневно коштају око стотину хиљада динара. У овој кризи држава је најмање помогла туризму, висока је стопа ПДВ-а од 18 одсто за храну па смо ми прошле године платили око девет милиона динара ПДВ-а. Затим, бесмислено је што се плаћа боравишна такса, јер је, примера ради, прошле године на име те таксе одавде држави уплаћено око милион динара, а буквално никада се ни „жута банка“ није вратила. Лечилиште, такође, годишње познати СОКОЈ и Организација произвођача фонографа дуже са око десет хиљада евра па долазимо у парадоксалну ситуацију да ако хоћеш госту да омогућиш комфор, рецимо, радио и ТВ у соби, будеш и те како „кажњен“, односно то те папрено кошта... – истиче Чубрић.

Он, ипак, негира да су поменуте тешкоће у пословању разлог за дванаест пута одлагану продају ових бања, односно Природног лечилишта Матарушка и Богутовачка бања. Истина, додаје да будући власник не може брзо рачунати на профит и зараду без улагања. То, наравно, подразумева и повећање коришћења капацитета најмање за двоструко које је сада на годишњем нивоу око тридесет одсто.

Иначе, лековита вода Матарушке бање има најјачу сумпоровитост у нашој земљи. Давно, још крајем 18. века, утврђено је да садржи 25 милиграма сумпорводоника у једном литру. Због тих и осталих карактеристика вода ове бање, која се по саставу не мења још од 1898. године када је др Марко Леко утврдио њену лековитост, лечи разне болести, а посебно од стерилитета.

– То се из сезоне у сезону потврђује и у пракси – објашњава директор Чубрић – јер је све већи број златника, које управа бање у традиционалној акцији „Златник за нови живот“ дарује брачним паровима излеченим од ове болести.

Поред лечење стерилитета, овде се лече и разне реуматске болести, а лековита вода Богутовачке бање, која се налази само који километар даље уз ибарску долину, најблаготворније дејство показала је кад су у питању разна неуротична обољења.

Мирољуб Дугалић