Meni

Srbija

Elektrana na svakom potoku

Prostornim planom za područje Kraljeva predviđena je gradnja pedesetak većih elektrana

Brana manastirske elektrane na reci Studenici Foto M. Dugalić

Kraljevo – Potencijalni investitori će uskoro biti pozvani da konkurišu za neku od dvadesetak lokacija na području Kraljeva, pogodnih za gradnju manjih hidroelektrana. Inače, biće to ponuda samo dela ovdašnjeg hidropotencijala, jer je na prostoru od oko hiljadu i po kvadratnih kilometara na stotine manjih i većih planinskih reka i potoka. Velika je to a neiskorišćena snaga vode. Stručnjaci čak procenjuju da bi budućom gradnjom malih hidroelektrana na tim vodotocima njihov kapacitet zadovoljio energetske potrebe kraljevačkog područja.Zato su ovdašnji planeri, u predlogu Prostornog plana, koji će važiti do 2025, predvideli gradnju čak 48 elektrana. To bi bio ukupan energetski potencijal od oko 135 megavata, ne računajući one najmanje elektrane, kao ni buduća 103 megavata od najavljene gradnje deset elektrana na Ibru.

Inače, poslednjih godina je veliko interesovanje, ne samo domaćih, već i inostranih investitora za ulaganje u ovoj oblasti, a javni poziv će raspisati resorno ministarstvo, koje će izdavati i početne dozvole, odnosno energetsku saglasnost.

– Ta saglasnost je u nadležnosti ministarstva, uslove gradnje propisuje ovdašnja „Elektrosrbija“, a gradska služba za urbanizam odobrava početak gradnje. No, koliko nam je poznato, ministarstvo će pooštriti uslove za pomenutu energetsku saglasnost, vremenski ograničenu na dve godine. To je dobar potez, jer se dešavalo da pojedini investitori pribave početnu dokumentaciju i na taj način zauzmu određene lokacije koje zbog nedostatka novca preprodaju. Inače, ministarstvo je smanjilo i broj raznih odobrenja tako da ubuduće neće biti potrebno 27, već desetak dokumenata manje – ističe Zvonko Kovačević, načelnik gradskog odeljenja za urbanizam.

Tu tvrdnju o zauzimanju i pojavi preprodaje lokacija i pribavljene dokumentacije potvrđuju i podaci o broju zahteva za uslove gradnje podnetih tokom poslednjih pet-šest godina kraljevačkoj „Elektrosrbiji“, a znatno je manji broj realizovanih projekata.

– U pomenutom periodu ovde je 25 potencijalnih investitora zatražilo uslove za gradnju mini-hidroelektrana, a gradi se svega pet.

Jedna, od 95 kilovata, na reci Studenici, koja pripada tamošnjem manastiru, priključena je na mrežu, druga na reci Jošanici od oko 350 kilovata je u probnom radu i još tri su u poodmakloj fazi izgradnje. Ostali čekaju na kredite i druge investitore – kaže Dragan Mačužić, direktor sektora za energetiku u kraljevačkoj „Eletrodistribuciji“.

Glavni razlog povećanog interesovanja za investiranje u ovoj oblasti jeste moguć brzi povraćaj i zarada, jer je prema uredbi Vlade Srbije cena kilovata iz takozvanih obnovljivih izvora usklađena sa evropskom. Kilovat dobijen iz elektrana srednje veličine plaća se oko dvanaest dinara, što je više nego duplo od uobičajene cene struje. Takav podsticaj važi za takozvanu obnovljivu energiju i iz drugih izvora, pa je nedavno u selu Žiči puštena u rad manja elektrana na solarni pogon, a zahtev u kraljevačku „Elektrodistribuciju“ za uslove gradnje znatno veće solarne elektrane stigao je i od žičkog manastira.

Miroljub Dugalić

  -----------------------------------------------------------

Sporazum o hidroelektranama na Ibru

Nisu tačne sve učestalije glasine o odustajanju investitora i raskidu međudržavnog ugovora o gradnji deset hidroelektrana na Ibru. Posle ratifikacije tog sporazuma u Skupštini Srbije, radi se na projektnoj dokumentaciji i, kako smo doznali, završena su i „prošla“ državnu reviziju prva dva idejna projekta za buduće hidroelektrane na lokacijama Bela glava i Dobre strane. Tu će, kako je najavljeno, dogodine početi i gradnja prvih brana, a istovremeno će se raditi na projektovanju ostalih ibarskih hidroelektrana.

Kako je predviđeno sporazumom između Srbije i Italije, ovaj projekat će realizovati naša „Elektroprivreda” i italijanska kompanija „Seči energija“.

objavljeno: 13.02.2013

Poslednji komentari

Srdjan Knezevic | 14/02/2013 09:47

Ma ko brine o ribljem fondu i uticaju na životnu sredinu, bitno je da su desetak dozvola ukinuli, tako da ozbiljna studija i ne treba.A baš su me obradovali što se ipak grade brane na Ibru, taman sam pomislio da će Kraljevo da preživi

Petar . | 14/02/2013 11:20

Ovo je pravo stanje stvari, o kojem je isto tako trebalo pisati.Kraljevo je grad koji se sa dolaskom izbeglica duplirao sto je dovelo do velikih restrikcija vode nekoliko godina za redom.Tadasnji gradonacelnik grada se izborio za nove akumulacione bunare na Ibru i konacno je sve bilo u redu. Izgradnjom ovih centrala, koje ce biti potpuno automatizovane i samim tim ce obezbediti svega nekoliko radnih mesta, mulj ce napuniti bunare i bice opet problema sa vodosnabdevanjem.Isto tako ce se naruziti jedan od najlepsih delova Srbije sa prlepom prirodom, a kajakaski klub koji postoji u Uscu i koji trenira na delu Usce-Kraljevo ce se zatvoriti. Cuveni Maglic ce zavrsiti okruzen elektranama umesto prelepom prirodom. Sve ovo je jedan veliki udar na grad Kraljevo koji su ljudi pokusavali da zaustave, ali bez mnogo uspeha. Para vrti gde burgija nece. Novac je trebalo uloziti na obnovu prelepog Maglica i napraviti jedan odlican turisticki centar koji ce samim tim biti i blizu Kopaonika.

Kraljevcanin Zabrinuti | 19/02/2013 09:29

U poslednje vreme dosta sam slusao o jednom projektu izgradnje Kraljevgrada koji me je obradovao i pored mog velikog opreza,zasnovanog na losim iskustvima.opominjao da se na kraljevackim prostorima dugo vec tesko pelcuje dobra ideja .Kazu da je idejni projekat gotov.E sad me zivo zanima kako se u projekat Kraljevgrada uklapaju italijanske hidrocentrale.Ko ce da da odgovor na to pitanje i kako ce se privuci strani investitori za realizaciju te ideje kad ni mi sami ne znamo kakve cemo posledice imati od tih hidrocentrala.Mislim da pravimo najvecu stetu svom gradu nego bilo koja generacija pre nas.

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije