Куршумлија – У ШИК „Копаонику“ сада се осећа живост: прорадиле су три од пет фабрика једног од највећих дрвних комбината у земљи. Нешто више од стотинак радника који су се вратили на посао примили су и прву плату, после скоро две године. Приметна је радост на њиховим лицима. Они као да не осећају овај мартовски мраз у хладним халама.

Један од њих, на улазу у фабрику лесонита, зауставља нас и каже да прво треба да видимо зграду испред. У тој овећој грађевини била је смештена енергана – сада буквално нема ничега. Међу оронулим зидовима само се познају места где су били котлови. Због тога аветињски и ледено изгледа и хала где се некада производио лесонит. Тада су, кажу, овде пред капијама данима чекали камиони и шлепери, да утоваре лесонит такорећи директно са производне траке. Како и не би, кад такве фабрике није било, а нема је ни сада, на читавом Балкану. Нешто се мало у бившој Југославији производило у Словенији, па је само од производње лесонита могао да живи цео комбинат, који је запошљавао скоро две хиљаде радника. Ситуација је и сада слична: на југоистоку Европе лесонит производи само једна фабрика у Мађарској, која тако држи својеврсни монопол.

– Чудно је шта су за кратко време урадили од тако моћног комбината они који су га купили. Све су запустили, а почели су и да односе машине. Прво су почели од срца фабрике, однели су и продали котлове. Мислили су да тако потпуно униште све наше фабрике – казује за „Политику“ Споменка Јаковљевић, некадашњи директор ШИК „Копаоник“, која се овамо вратила кад је Агенција за приватизацију поништила уговор о продаји конзорцијума на чијем је челу стајао Славиша Ристић, радник ове фабрике. – Срећом, додаје она, нашло се доста оних који нису дозволили уништавање.

Тако је, после вишедневних протеста радника на магистралном путу Ниш–Приштина, влада одлучила да помогне обнову производње. За стручног консултанта одредила је Комбинат „Симпо“ из Врања. Његови стручњаци су потврдили мишљење Куршумлијчана да ШИК „Копаоник“ може успешно да ради. Онда је влада „одрешила кесу“. Сада ваља да се настави.

Овде је неколико дана боравила екипа стручњака из Шведске чија је опрема била уграђена у фабрику лесонита. Они су сагледали стање и, како се тврди, највероватније ће морати да се мења највећи део. То ће коштати, по првој процени, око пет милиона евра. Уз то, а како тврде стручњаци пре свега, треба оспособити енергану за паре високог притиска преко 23 бара. Све су то уређаји и машине високе технологије, а то значи и скупе. Због тога ће бити потрошено преко осам милиона евра, рачунајући ту и реновирање фабрике шперплоча.

Млађан Динкић, потпредседник владе и министар за економију и регионални развој, рекао је у понедељак кад је овде боравио да паре неће бити проблем, јер је, поучено примером Куршумлије, његово министарство урадило програм оживљавања производње у фабрикама на девастираним подручјима Србије. Неповратним новцем и повољним кредитима подстицаће се запошљавање, нарочито младих, како би остајали у завичају.

А у општини Куршумлија већина села под Копаоником и Раданом ослоњена је само на старачка домаћинства. Четири села су већ потпуно угашена, јер више нема становника.

– Радује ме да су у влади ипак схватили да „Копаоник“ није пропао и да уз њихову помоћ може опет да ради и храни неколико стотина радника и њихове породице – каже Боривоје Урошевић, који је и сам био директор овог комбината, али и први међу онима који су данима протестовали. Није му, каже, жао, и верује да више неће бити празних обећања.

То осећање влада свуда ових дана у Куршумлији.

Д. Борисављевић

-----------------------------------------------------------

„Симпо” не купује комбинат

Комбинат „Симпо“ и ШИК „Копаоник“ основали су заједничко предузеће „Симпо“ ШИК – Куршумлија. После тога уследиле су сумње да на овај начин Врањанци купују куршумлијске фабрике, без јавне аукције. Тим поводом руководство врањског комбината дало је у свом листу деманти. У њему се, поред осталог, каже „да „Симпо” нема никаквих финансијских улагања у ’Копаоник’ и не купује овај комбинат. Он само пружа стручну и организацијску помоћ, а држава ће из Фонда за развој, на бази предатих бизнис планова, дати средства за реконструкцију и модернизацију постројења и омогућити покретање процеса производње“. Ту се додаје да је и интерес „Симпа“ да овде, на само 120 километара од своје фабрике, може да обезбеди репроматеријал који сада увози из Мађарске и Немачке.