Србија
Фешта тамбурашких „банди” у Дероњама
Тродневна светковина „Тамбурица фест” привукла око 40.000 посетилаца из земље и иностранства, наступило педесетак музичких дружина, а титулу најбољег оркестра понели „Вараждински тамбураши”
Дероње – Три дана и три ноћи, од петка по подне до јучерашњег свитања, у селу Дероње код Оџака трајала је својеврсна светковина тамбурашке музике. Одржан је Трећи светски „Тамбурица фест“ који је окупио педесетак пробраних оркестара и неколико стотина музичара из Аустрије, Румуније, Мађарске, Словеније, Хрватске, Македоније, Републике Српске, Црне Горе и Србије. Разлегали су се овим делом бачке равнице магични и непоновљиви звуци примова, баспримова, контри и бегеша, са више или мање познатим мелодијама и бећарцима, према којима је ретко ко од око 40.000 посетилаца из земље и иностранства могао да остане равнодушан.
Тмурно и кишовито време није утицало на расположење учесника и гостију, музика се орила даноноћно у шатрама, сеоским кафанама, по шоровима, на околним ливадама и, дакако, на великој позорници где се одвијао такмичарски део ове манифестације.
– Овде се одвајкада уз тамбурицу деца рађају и васпитавају, људи одрастају, жене се и удају, с њом иду на њиве и у крчме, уз њене звуке се тугује и радује… Има много породица које су изнедриле и по десет генерација врсних музичара, углавном самоуких, мада је у последње време све више младих и школованих. За нас тамбура није само свадбарско-кафански инструмент, већ и ђаволски згодан музички реквизит за стваралаштво највишег уметничког домета – објашњава Рајко Јовановић, мештанин и „музичар од малих ногу“, истичући да су Дероње по овој својој особености постале познате у широј јавности тек када је један овдашњи оркестар, под управом чувеног Тоше Јовановића, званог Паганини, наступио у култном филму Саше Петровића „Биће скоро пропаст света“, по којем је касније понео име, али и пронео славу овог села.
На две такмичарске приредбе, у суботу и у недељу увече, за примат најбољег борило се одабраних 13 оркестара, да би након дуготрајног већања стручног жирија титулу најбоље „банде“ понели гости из Хрватске „Вараждински тамбураши“, док је специјална награда за уметнички израз припала „Тамбурашима с Дунава“ из Земуна. Награда жирија публике додељена је Градском тамбурашком оркестру из Бањалуке, а „Батини бећари“ из Румуније добили су награду новинарског жирија.
Ласкаво признање као најбољи кафански оркестар добио је новосадски „Војвођански клас“.
У разноврсном пратећем програму „Тамбурица феста“, поред концерата Мирослава Илића, Мериме Његомир, Маринка и Николе Роквића и групе „Апсолутно романтично“, сва три дана се издвајао и „Лалошки уранак“ – забава уз иће, свирку и пиће, која је организована након званичних приредби, од поноћи па до зоре. Било је и такмичења у кувању овчијег паприкаша „чобанца“ и рибље чорбе, као и у спремању домаћег хлеба, а под слоганом „Тамбурица вино иште“ организована је и дегустација производа неколико познатих винарија са подручја Срема, Бачке и Жупе александровачке.
– Мисија фестивала није само у афирмацији тамбурашке музике и тамбурице као инструмента, већ и у неговању обичаја и традиције, а све у амбијенту јединствене туристичке атракције. Потврђено је и овога пута да је тамбура, која се сматра карактеристичном претежно за војвођанско поднебље, подједнако присутна и популарна и у брдско-планинским пределима, али и у великим урбаним срединама – оценио је на крају ове манифестације Јован Пејчић, председник Организационог одбора „Тамбурица феста“.
Петко Копривица
Последњи коментари
Parada malograđanskog duha i što je još gore: pokušaj da se od Vojvodine načini lokalni nacionalni kič.Umesto pravog umetničkog potencijala neguje se šund i trulo bolećivi odnos prema kulturnom nasleđu.Ako nam je tambura vrh, onda se treba svako jutro penjati na Stražilovo i na Brankovom grobu reći: Slava ti, dalje od tebe ne možemo!
Ко пева (и свира) зло не мисли. Ако, ако, само тако. Ево једне лепе вести, баш ми је драго. Живела музика, клопа и дружење! Зар има нешто боље? Поправи се и окорели мргуд. Машала!








