Прибој – Годинама једна од најнеразвијенијих општина у држави, Прибој све теже одолева кризи која немилице туче и слабе и јаке. Људи су овде свикли на немаштину – откада је ФАП онемоћао, читав крај грца у проблемима: прибојским фирмама је тешко да и скромне зараде исплате, а сезонских послова је све мање, па се исцрпљују ионако ограничене могућности довијања.

Док једном не смркне, другом не сване, веле нам Прибојци, па објашњавају:

На сву муку, након што је држава, стварајући простор за „Фијатов“ програм, угасила производњу „Заставиних“ модела возила, и прибојска фирма „Седишта“, једна од ретких које су минулих година овде солидно пословале, нема више шта да ради. Алтернатива није понуђена, нови социјални проблеми сваљују се на леђа локалне самоуправе. Последице трпи и погон ауто-опреме у „Полиестеру“, који је део производње заснивао на „Заставиним“ моделима.

– Не види се само по овоме да нас је држава заборавила. Још већи је проблем смањивање локалних прихода у последњих неколико година, откако је ФАП у поступку реструктурисања ослобођен давања, и то у укупном износу од 230 милиона динара, која нам ничим нису надомештена. Дакле, ми не тражимо помоћ, већ само да нам се врати оно што нам се дугује – каже за наш лист председник општине Прибој Лазар Рвовић, изабран на челну функцију као члан СРС-а, који је сада, као и читав одбор прибојских радикала, приступио Николићевим напредњацима.

– Мислим да овакав однос према Прибоју није питање односа републичке према локалној власти, уосталом, у прошлом мандату овде су челници општине и скупштине били из ДС-а и ДСС-а, па опет је било овако. Плашим се да неко, у ствари, свесно жртвује овај простор, хоће овде да направи кризу тако што ће нас до краја осиромашити. Срећом, у невољи овде људи нису ни међунационално ни политички острашћени, солидарно се тешкоће подносе – истиче Рвовић.

Кад је о ФАП-у као основи овдашњег опстанка реч, та фабрика је са некадашњих 7.000 сведена на 1.800 радника. Кад су ових дана, први пут за пет последњих година, због изостанка државних субвенција „фаповцима“ окасниле плате, сви су одмах осетили: и трговци, и комуналци, и угоститељи. За који дан треба да истекне рок за предају обавезујућих понуда могућих купаца ФАП-а (заинтересоване фирме из Русије и Украјине) и кад би фабрика с новим власником оживела, и читав крај би живнуо. Председник општине сматра да би држава и у продаји ове фирме могла да покаже више заинтересованости, да је заштити на домаћем тржишту као произвођача теретних возила за потребе јавних предузећа, војске... Да је држава за Прибој показала барем два одсто интересовања од оног исказаног за Крагујевац, град на Лиму би решио знатан део својих проблема, сматра Рвовић.

– Много је домаћинстава где ниједан од супружника нема запослење, или су у фирмама где не примају плате. У мањим приватним радњама радници примају свега по шест-седам хиљада динара месечно. Пензионери имају најредовније приходе, они су постали „носиоци развоја“ Прибоја, често и једини хранитељи своје деце и унучади. Смањена је и понуда сезонских послова на грађевинама у Београду и на приморју, где су радили наши инжењери, мајстори које је невоља на то натерала. Од 30.000 житеља Прибоја, њих 7.000 је незапослено – закључује председник општине која је седамдесетих и осамдесетих година прошлог века била једна од најразвијенијих у СФРЈ, и у којој је, после Марибора, било највише аутомобила у односу на број становника...

-----------------------------------------------------------

Ланчани социјални проблеми

Социјални проблеми се у Прибоју сваким даном умножавају: стечајни поступак је отворен у угоститељској фирми „Бић“, у трговинском предузећу „Братство“ стотинак запослених не прима плате, приватизовано предузеће „Градња“ као и да не постоји, а сад су и „Седишта“ у невољи. Општини дневно стиже десетине захтева за једнократну помоћ.