Неготин – У неготинском селу Рогљеву француски брачни пар Сирил и Естел Бонжиро, из Бургоње, увелико у три закупљена стара винарска подрума, саграђена овде у 19. веку, почев од 2008. године, приводе крају и своју четврту кампању за прераду и овојесење бербе грожђа. Извесно је да је берба берићетна као и прошлогодишња, а грожђе још и слађе, и да ће Бонжироови и ове године све произведено вино из закупљених па обновљених рогљевских пивница отпремити у извоз.

Предусретљиви крепки педесетогодишњак Сирил – увелико у послу у каменој пивници саграђеној још 1851. године, а закупљеној на 15 година од рогљевског домаћина Станоја Жикића – каже да је у току берба и прерада 30 тона грожђа. За пуњење је припремљено 25.000 боца (бутељки) које ће његова Француска винарија из Рогљева (као „српски продукт“) извести у Француску, Јапан, Канаду, Белгију и Америку.

Још 2008. године Бонжироови су стигли овде из Кладова. Њихов сународник купио је тамо, две године раније, велику винарију „Кључ“ и ангажовао их као врхунске стручњаке. За Естел нема тајни у винарству. Она је професионални енолог, као и више предака из њене породице, а Сирил је врхунски познавалац земљишта, педолог по струци. Естелини имају у Бургоњи и чувену винарију „Chateli de choreu“, стару 700 година, а Сирила су свуда радо ангажовали сви који су подизали винограде да им сачини анализу земљишта.

– Боља брачна комбинација није могућа – каже, шалећи се, на прилично течном српском језику домаћин Сирил. – Када су нас овде из Кладова пријатељи довели на излет, одмах сам предосетио да ћемо се везати за ово село и његове старе пивнице. И Естел је била усхићена. И старим каменим винарским подрумима, каквих више нема у Европи, и квалитетом рогљевског грожђа.

Брзо су предузимљиви Французи „снимили“ терен, сунце и околне старе камене подруме, најидеалније за чување вина. Опчинила их је традиција и истинита прича која личи на легенду. О томе како су Французи куповали вина из пивница неготинских села Рајца, Рогљева, Смедовца, Штубика и још десетак околних. Плаћали су у 19. веку чабар вина (50 литара) великим златним „наполеоном“. Опасна болест филоксера била је у то време уништила француске винограде…

Исте јесени Сирил и Естел су у првој закупљеној пивници произвели вино за извоз. Па су закупили и обновили и другу и трећу, а једну стару зграду преуредили у свој дом. Ових дана купили су и већ обнављају и четврту напуштену пивницу. У Рогљеву су годишње и до седам месеци, а са шестогодишњим сином Сашом и зетом одлазе у Француску да предахну. Тамо су им старији синови Лук и Еме, школарци.

С пуно полета, одушевљени својим новим предузећем, Естел и Сирил кажу да им је баш добро кренуло. За две године, рачунају, биће и доброг профита. Људи су их срдачно примили. Радо им продају своје грожђе за прераду, баш како је уговорима прецизирано. А Бонжироови су купили један стари виноград, на два хектара, са старим аутохтоним сортама грожђа. Од тог грожђа су Сирил и Естел направили вино „поему“ (тако српски пише на етикети на бутељци из које смо вино пробали). Бутељка „поеме“ продаје се у Француској за 15 евра, зато што је вино врхунско. Сачињено је од ризлинга, мускат отонела и беле тамњанике, по Естелиној рецептури.

Првом свом вину из Рогљева Бонжироови су дали име „обећање“ (на српском), друго је добило име „тајна“, следеће „поема“. Сва су врхунска. Од врхунског старог неготинског грожђа. Управо је сорте зачињак, прокупац, бургундац, тамњанику и мускат отонел Естел лепо укомпоновала са савременим сортама као што су каберне, шардоне, гаме ...

– Не правимо никакву рекламу, људи дођу, пробају и купују – каже Сирил. Зато што је то вино баш онакво какво су и пре 200 година правили Французи и Неготинци. Управо се таква сада највише траже. И све из Рогљева одлази у извоз.

Пријатељи француске породице Слободан Жикић, Миодраг Стефановић и Живојин Петковић готово углас кажу да од Француза има много да се научи. Импресивно је да Сирил и Естел сами све постижу. Раде по цео дан, видно расположени. А посао огроман, и за десет људи. Не употребљавају хербицид у сузбијању траве и корова него чокоте окопавају мотиком. Нема хемије. Само незнатно сумпора и плавог камена у заштити, ни квасца. Раде како се радило у 18. и 19. веку. Ко од Рогљевчана жели тако, нека изволи. Бонжироови хоће да помогну, да уступе и своје купце. Њихова кућа и њихове обновљене пивнице су отворене за госте намернике.

Штета је само, веле Сирил и Естел, што се више таквог вина не производи у Рогљеву. И што је у овом рају пустош, што нема младих виноградара и винара. Не могу да верују да у овом селу, у оваквом поднебљу, сада једва живи стотинак људи, или осам пута мање него пре шездесет година. И да на чувеном винарском брегу, пространој рогљевској „Страни“, сада готово да и нема винограда. Ни десети део од оног што је било. А од 150 чувених овдашњих пивница, трећина је потпуно руинирана.

Стојан Тодоровић