Србија

Гаје козе и овце, зарађују новце

Призор са једне овчарске фарме код Врбаса Фото П. Копривица

Врбас – Фармери са подручја Бачке и Баната, окупљени у Удружењу одгајивача оваца и коза „Бикара“, са седиштем у Врбасу, тржишту су испоручили ове године петнаестак хиљада јагњади и јаради, пола милиона литара млека, више од педесет тона разних млечних производа и прерађевина од меса, као и знатне количине вуне. Њихов производни учинак, кажу, могао би да буде и већи само када би држава системским решењима обезбедила стални подстицај развоја овчарства и козарства.

Ипак, каже Владимир Канкараш, оснивач и председник Удружења, ове две гране сточарства последњих година бележе велики успон. Охрабрује и чињеница да овај посао постаје привлачан и за све већи број младих домаћина који су – како истиче наш саговорник – у томе нашли добру прилику за уносан бизнис, али и за запошљавање чланова својих породица. Тако је у протекле три година на подручју које „покрива“ Удружење „Бикара“ подигнуто тридесетак савремених фарми оваца и коза са стадима од 50 до 100 и више грла.

– На газдинствима наших чланова тренутно има око педесет хиљада оваца, и то врло квалитетних раса, као што су „цигаје“, „праменке“, „бергамо“... У козјим матичним стадима, која су нешто мања, углавном су оплемењена немачка и високомлечна алпска грла. Такав састав, уз одговарајућу исхрану и ветеринарску негу, обезбеђује фармерима пристојну зараду. Највише се исплати продаја јагњади и јаради, мада није занемарљива ни добит од козјег млека чија је цена 40 динара за литар, а поново се организовано откупљује вуна, која је годинама бацана на сметлишта или спаљивана, јер никоме није била потребна – наводи Канкараш.

А да би се производња унапредила и удовољила захтевним европским стандардима, Удружење „Бикара“ посвећује велику пажњу стручном усавршавању својих чланова, при чему се остварује веома добра сарадња са Институтом за сточарство Пољопривредног факултета у Новом Саду. Учестали су и контакти са Министарством пољопривреде, коме су фармери предочили могућност да ће на пролеће иностраним купцима испоручити најмање десет хиљада јагњади по цени од 2,3 евра за килограм живе мере.

– Јагњеће месо је веома тражена роба, тако да нема никаквих тешкоћа са пласманом. Од 100 оваца за годину дана може да се добије и до 170 јагњади, која уз дневни прираст од 300 до 400 грама за непуна три месеца достигну нешто више од тридесет килограма, што је идеална тежина за тржиште. Ако се овце музу, а млеко прерађује у домаћој радиности, од млечних производа се може зарадити скоро исто као и од продаје јагњади. Са оствареним профитом са фарме од 100 до 200 оваца може се лепо живети, а остаје и простора за улагања у проширење стада и унапређење производње – објашњава Јанош Секереш, познати сточар из Бачког Петровог Села, који у заједничком домаћинству са сином Јаношком одгаја више од хиљаду оваца.

Удружење „Бикара“ стално проширује број својих чланова (већ их је 300), а главни разлози што му сточари из Бачке и Баната приступају јесу заједнички наступ на тржишту и могућност сталног стручног оспособљавања. Тако је, вели Владимир Канкараш, већ увелико заживела пракса да сваке године по неколико овдашњих одгајивача оваца и коза проведе по двадесетак дана на великим и модерним фармама у британској покрајини Кент, да би искуство и знање стечено у том у свету познатом сточарском крају примењивали на властитим газдинствима и преносили својим колегама.

Петко Копривица

-----------------------------------------

За стадо 10.000 евра

За озбиљан посао потребно је уложити између осам и десет хиљада евра за куповину 100 грла и за основно опремање фарме. Ако будући сточар за ту намену обезбеди кредит са грејс периодом од годину дана, већ после трећег јагњења, а то је за непуних осамнаест месеци, позајмица може да буде отплаћена. Нажалост, има млађих људи који узму кредите, купе од 20 до 30 оваца, а остатак новца потроше на друге ствари, па тако изгубе и паре и време – каже Владимир Канкараш.

објављено: 21.12.2010

Последњи коментари

Миле Пироћанац | 23/12/2010 02:45

Видим да се људи слабо интересују за овакав подухват гајења ситне стоке. Пре пет или шест година ја сам предлагао мом млађем брату да направимо "бачију", за почетак од сто до стопедесет брави оваца и коза, на Старој Планини у близини Пирота и добио веома анемичан одговор: "Ма нема ништа од тога". За тај подухват није ми био потребан кредит банке, имао сам новце да уложим. Није помогло моје убеђивање да се производи: месо, вуна, млеко и млечни производи могу продавати у земљи или пак извозити у стране државе. Следило је објашњење да се ама баш ништа од тога неможе приватно продати без дозволе државе Србије. Све то мора ићи преко некаквих државних накупаца и никако другачије. Моје убеђивање да је као приватнику све могуће ако се хоће је остало без резултата. Закључаљк је веома прост. Закони развитка тог дела привреде су јако централизовани и ограничени. Привреда захтева слободну тржишну акцију приватника па и либеларизацију закона. Без тога нема напретка.

aleksandar moljanovic | 23/08/2011 12:07

prijatelju to sam i ja govorio mom bratu..imamo imanej od 24h kod kursumlije u brduima koje zvrji oprazno..stim sto imamo problem koji se moze resiti..ovih dana planiram da povedem jednog coveka koji bi mogao da mi pronadje vodu..ako tako bude eto mene u seoskom i poljoprivrednom turizmu..da pobegnem od oveog jada i bede iz beograda..pozdrav

vesna petrovic | 25/08/2011 23:02

Bravo Vojvodjani! Sto dalje od Beograda, i nema brige! A mi ispod Beograda...crno nam Beograd pise!