Горњи Милановац – Кад је, 1987. године, отворена Кућа југословенско-норвешког пријатељства (данас српско-норвешког пријатељства), популарно названа Норвешка кућа, у сали ресторана је постављена слика краља Олафа Петог и Тита. Реч је о композицији великог формата, сачињеној од вешто обрађених и слепљених храстових летвица, једна врста интарзије, рад непознатог београдског уметника. Очигледно је настала према фотографији са сусрета и руковања двојице државника. Тринаест година ником није сметала, напротив, а онда је почело приговарање посетилаца – не због норвешког краља, него због Тита.

– У сали су се често одржавале породичне свечаности, свадбе, рођендани, пунолетства. Један наш Американац је тражио да, док траје свадба његовом сину, Тито буде прекривен платном и да се само краљ Олаф види јер – „шта ће рећи преко Атлантика кад виде Титову слику на снимку свадбе“. Било како било, слика је скинута са зида, 2007. године, а њено место заузео је уљани рад једног норвешког сликара: два стилизована коња у игри. Било је подоста шаљивих и заједљивих опаски на ову замену – каже домаћин Норвешке куће Драгиша Остојић, син страдалника у норвешким логорима.

Скидање слике са Олафом и Титом је, тврди Тодор Поповић, донедавни председник милановачког огранка Друштва српско-норвешког пријатељства, наредио Драган Марковић, генерални секретар друштва. Поповић сматра да је одлуку требало да донесе Скупштина или Председништво, а не један функционер, требало је консултовати и другу половину друштва која делује у Норвешкој. Марковић, пак, не жели да коментарише Поповићеву тврдњу, али сматра да је „Олафу и Титу место у музеју, а не у кафани“.

– Кад је слика пресељена на таван Норвешке куће, многи су питали зашто је то учињено, питали су и гости из Норвешке, и тражили да се поново врати на своје место. Онда смо, историчар уметности Радош Гачић и ја, очистили слику, поново је лакирали и пре месец дана је вратили на зид ресторанске сале. Видите је, на старом је месту и нико више не приговара – каже Остојић.

Александар Ћулум, власник ресторана и човек који се брине за леп изглед ентеријера и екстеријера Норвешке куће, задовољан је повратком слике, истичући да је „била уклоњена нечијим хиром“.

– Наравно да треба ту да стоји као део историје, као што је у поткровљу и музеј о страдању логораша у Норвешкој. Друго, слика је рађена необичном техником и по томе је ретко уметничко дело, колико знам постоји код нас још само један рад у оваквој изведби. Ово је Кућа српско-норвешког пријатељства и смета ми што у њој нема експоната из српске традиције овога краја. Сада је у њој све што обавештава о Норвежанима: слике њихових уметника, њихова ношња и слично. У том смислу сам покренуо иницијативу и лично сам спреман да платим израду копије чувене слике Паје Јовановића „Таковски устанак“ која би овде била изложена – рекао нам је Ћулум.

Б. Ломовић