Година пробоја у „топ три”

Крагујевац – Ове године смо, упркос кризи, урадили доста, следеће ћемо још више – основна је порука многобројних изјава градоначелника Крагујевца Верољуба Стевановића, којима је сумирао учинак локалне самоуправе у 2009, коју је обележио долазак „Фијата“, односно потписивање анекса уговора са којим је у Крагујевац стигла прва опипљива инвестиција, вредна 100 милиона евра.

Иако је реч о прворазредном државном послу, градоначелник Стевановић с правом може да буде задовољан, јер је градска управа у том прегнућу имала значајан удео: „Фијат“ је ослобођен свих локалних пореза и дажбина до 2018, а донета је и одлука о формирању слободних бесцаринских зона.

Једна од три зоне је и Корман поље надомак града, које ће током наредне године, и то у првих шест месеци, морати да буде припремљено за долазак „Фијатових“ коопераната. Локалну управу чека велики посао на инфраструктурном опремању ове ледине, кроз коју мора да прође и путна и енергетска мрежа. Овај пројекат, као и сви који су везани за „Фијат“, неће моћи да буде остварен без финансијске подршке Владе Србије, коју Стевановић, узгред буди речено, често критикује због „београдизације Србије и централизације власти“.

Да би Крагујевац по значају постао „други, евентуално трећи град у Србији“, што је већ годинама жеља градоначелника Стевановића, Влада Србије ће морати да новчано подупре и низ других пројеката, од аутопута ка Коридору 10, до нове железничке линије ка Лапову, као и изградњу јужне и северне обилазнице, без којих ће пролазак „Фијатових“ шлепера кроз Крагујевац бити готово немогућ.

То је, отприлике, оно најважније кад је реч о „Фијату“. А, када се говори о локалним инвестицијама, ваља подсетити да су лане из планова градске власти прецртани дуго очекивани и најављивани покривени базени, али и преко потребна нова зграда Хитне помоћи. У овој години, та два објекта су сврстана у „приоритете првог реда“, како то каже градоначелник Стевановић.

У претходној години доста се говорило и о новој аутобуској станици, новом ватрогасном дому, као и о улагањима великих инвеститора, попут „Плазе“, „ДИС комерца“, „Супер Нове“, „Глобала“, „Темпа“, Нелта“, ТУШ-а и „Меркура“... Осим „Плазе“, која је почела па стала, те „Нелта“ и „Темпа“ који су „заболи тек први ашов“, нико од поменутих није кренуо са изградњом својих пословно-стамбених објеката, иако су уговори о закупу земљишта потписани још пре три или четири године. Поред светске економске кризе, градска власт је као кочничаре реализације инвестиција најчешће жигосала већ пословичне имовинско-правне заврзламе.

За сада, није познато да ли је изградња Тениске академије Новака Ђоковића, као и биоскопа Емира Кустурице у ренесансном амбијенту старе Тополовнице, планирана за ову или неку наредну годину, али и без тога многи од својевремено громогласно најављиваних планова и пројеката већ су добрано одлежали у фиокама надлежних у градској власти. И поред тога, градоначелник Стевановић тврди да локална управа не одустаје од њих.