Зајечар – Од племена Тетевена у Бугарској настало је, још у 13. веку, село Гољами Извор код Софије, а потом, пет векова касније, и Велики Извор код Зајечара и, на крају, село Дубље код Свилајнца. Протичу векови, а једино што се не мења јесте изворски говор, јединствен на Балкану, који се још одржава у ова три насеља. Говор изворски, ни бугарски, ни српски.
Тајну још одгонетају историчари, лингвисти и етнолози. Тајновитост, међутим, не чини причу о изворском говору мање занимљивом. Она је одавно преточена у легенду, а недавно и у филм. Снимио га је Раде Стојчић, пензионисани новинар зајечарских електронских медија. И сам Изворац, Тетевен и велики радозналац. За брижно срочен пројекат за филмску причу добио је финансијску подршку Министарства културе Србије.
Према Стојчићевом сценарију, најцеловитију причу о изворском говору испричали су житељи три поменута насеља, позивајући се и на све оно што је о овој теми до сада, мање или више, истражено.
А прича креће од манастира Гложен у атару села Гољами Извор, у бугарској општини Тетевен. Први житељи тог насеља окупили су се око манастира Гложен, још у току његове градње у 13. веку. Манастир је добио име по украјинском кнезу Георгију Гложу, који је, у невољи, притекао у помоћ бугарском цару Ивану. То је истина, али је неразјашњено како су настали Тетевени. Бугарски Изворци мисле да су они можда потомци градитеља великог манастира, који су ту дошли из Тетова у Македонији. (Тетово па Тетевени…)
На филму је приказан кмет бугарског села Кирил Иванов који изворски одговара на питања српског новинара постављена на изворском. Превод њихове приче на филму је титлован на српском, a биће и на бугарском. Зајечарски Изворац парла потпуно исто као бугарски. Не мари што ни Бугари, ни Срби не разумеју своје Изворце, баш као што Свилајнчани не разумеју своје Дубљане.
Филм приказује и како су Дубљани настали од веће групе зајечарских Извораца који су се код Свилајнца (на ледини) населили 1798. године, бежећи од турског зулума. Пре тога угрожени бугарски Изворци, бежећи од Турака, стигли су до Зајечара и скрасили се у Великом Извору.
Аутор филма о изворском говору верује, а тако мисле и у нашем Министарству културе, да ће он обновити и учврстити везе међу саплеменицима у три села. Не само говорне већ и многе друге. Сродници тетевенског племена говоре данас званичним државним језицима у Србији и Бугарској, али најрадије, ипак, говоре изворски. Чувају тај говор, као ретко ко и ретко где, упорно и љубоморно.
Лингвисти тумаче да се говор одржао у условима специфичне изолације, и упркос свим језичким реформама у Србији и Бугарској.  Наши лингвисти тврде да је овај говор најсличнији старом српском језику из 14. века.
На филму се види да саплеменике из три насеља повезују и исти фолклор, обичаји, легенде, породична имена… Треба очекивати да ће филм допринети и очувању традиције. Сазнајемо из филма да је припремљен и речник изворског говора. Годинама га је припремао зајечарски Великоизворац Предраг Цачевић. Није више међу живима, али је успео за више од 50 година да сакупи око 15.000 речи којима се и данас служе зајечарски Изворци. Село Велики Извор и зајечарска општина намеравају да тај речник ускоро објаве.
На промоцији филма у Зајечару представници Гољамог и Великог Извора и Дубља заветовали су се, у име шест хиљада житеља ових села, да ће сарађивати чешће и темељније него до сада. Филм их је, веле, уверио да има много лепог заједничког у њиховој прошлости. То их обавезује да граде и заједничку будућност.

---------------------------------------

Село повртара и легенди

Међу „тетевенским“ селима зајечарски Велики Извор је највеће. Својевремено је био већи и од суседног Зајечара, а најпре се прочуо по врсним одгајивачима расних коња и победницима на великим коњичким тркама. Као изузетни повртари, Изворци су главни снабдевачи зајечарске зелене пијаце. На изворском језику снимљено је чак 178 песама, а у ону култну „Шанко си Бонка залиби“ – насталу на легендарној трагичној љубави певача Шанка и лепотице Бонке – својевремено је био заљубљен и Никола Пашић. Мила је та балада била и најславнијем Великоизворцу Ђорђу Генчићу, некадашњем индустријалцу и министру унутрашњих послова у Краљевини Србији с почетка 20. века.
Велики Извор је прво село у Тимочкој крајини које је добило урбанистички план. И прво које је добило водовод, још 1946. године...