Говорне мане после бомбардовања

Куршумлија – Од 2003. године запажамо релативно велики број деце са говорним манама, као и известан број малишана који замуцкују. Те појаве, наш је утисак, израженије су у куршумлијском крају него у другим деловима Топлице. Пошто су ове појаве углавном последице емоционалних поремећаја, претпостављамо да један део тих случајева може да се доведе у везу и са бомбардовањем НАТО-а, које је у Куршумлији било масовно – изјавила је логопед у прокупачком Дому здравља Јасмина Станковић на недавно одржаној конференцији за новинаре, нагласивши да систематизованих података нема, јер стручна и свеобухватна истраживања ове појаве нису спроведена.

А да је НАТО нештедимице бомбардовао Куршумлију и насеља око ње, доказују подаци сабрани у књизи Радољуба Глигоријевића, хроничара овог краја. На Куршумлију и околно подручје, током 78 дана било је 72 налета авијације НАТО-а, а забележене су чак 432 детонације. Гађане су хале предузећа „Металац”, које су близу центра Куршумлије, као и гарнизон, око кога су бројни цивилни објекти. Много граната пало је и на насеља Пепељевац, Мачковац, Данковиће, Кастарат, Високу, а скоро непрекидном бомбардовању изложена је била Мирничка река и село Мердаре.

Педијатар у крушевачком Дому здравља Верица Ђорђевић каже за наш лист да о последицама бомбардовања на развој деце не може да се говори без анализе података који би били прикупљени обимним истраживањем, каквог није било у куршумлијском крају. Она нам је презентовала податке према којима је из Куршумлије на специјалистички преглед код логопеда у Прокупље, годину дана после бомбардовања, упућено седморо деце, наредне године њих 14, а 2002. чак 22 малишана. Ипак, наша саговорница је склонија закључку да је сиромаштво у овом крају највећа мука породица, па самим тим и деце, што јесте траума која може да изазове различите последице.

У основној школи „Милоје Закић“ педагог Душан Николић каже за наш лист да од 774 ђака 78 има неке од сметњи у развоју. Међу њима је и двадесетак са говорним проблемима, а само један и са замуцкивањем, који је, иначе, одличан ђак. Много је већи проблем социјална ситуација породица: родитељи без посла, разведени, остављена деца код баба... Било је и много прогнаних са Космета, чија су деца, разумљиво, у тешкој ситуацији.

У Основној школи „Дринка Павловић”, где је 1.100 ученика, директор школе Радиша Никић нам је рекао да они већ годинама имају посебно одељење за децу ометену у развоју, а да нису вршена истраживања о последицама бомбардовања на емоционални живот деце.

И Бобан Луковић, директора дечјег вртића „Сунце”, за „Политику” тврди да нико не може да каже било шта о последицама бомбардовања на развој деце без претходног озбиљног испитивања:

– Ми само примећујемо да имамо доста деце са проблемима изговора неких гласова, али ми за то нисмо стручњаци. Куршумлија, нажалост, нема ни логопеда, иако је потребан и нама и школама – каже Луковић.