Грејање на шљиве

Чачак – Само одотпалих грана после резидбе воћа, у Србији може да се добије 724.964 тоне биомасе, што је енергетски равно количини од 194.815 тона нафте. Или, по владајућим ценама са светских берзи, једнако износу од 111 милиона евра.

До ове рачунице дошао је мр Ранко Копривица са Агрономског факултета у Чачку. Он је у свом раду „Потенцијали биомасе у Србији од резидбених остатака из вишегодишњих засада“навео да се у Републици сваке године произведе 12,5 милиона тона биомасе, што је приближно 2,7 милиона тона еквивалента нафте, али се највећи део „не користи на разуман и рационалан начин“. – Србија је у врху европских земаља по количини расположиве а неискоришћене биомасе, која је данас највећи обновљиви извор енергије у свету – каже Копривица за „Политику“.

Он је пошао од чињенице да данас у Србији расте 80милиона родних стабала воћа (рачунајућисамо десет главних врста) и 286 милиона чокота лозе. Количина орезаних грана зависи од воћне врсте, биолошких особина сорте и подлоге, система узгоја, агротехнике, приноса и старости засада и креће се од два килограма по стаблу за неке сорте јабуке, до седам килограма за брескве и шљиве. Резидбом винове лозе одстрани се четири до осам тона орезане масе по хектару. – Резидба је једна од главних технолошких операција у воћарству и виноградарству, и делови круне одбачени резидбом могу се сакупљати, балирати, пелетирати и користити у енергетске сврхе. У Италији се на тај начин пружа могућност фармерима да остваре додатну добит продајом биомасе или енергије, топлотне и електричне. Наши воћари, међутим, сакупе остатке резидбе, изнесу из воћњака и најчешће спале, чиме се још и загађује околина.

Овакав начин уклањања остатака резидбе забрањен је у многим земљама Европе, док код нас нема закона којим би се то спречавало. Годишње се спали и оде у небо, попут дима, три милиона тона биљне масе. По енергетском потенцијалу то је једнако количини од чак 11 милијарди киловат-часова електричне енергије, што је годишња производња свих хидроелектрана у Србији, вели Копривица.

Орезине националне воћке, рецимо, одлично би послужиле и за грејање кућа путем биомасе. Са 42 милиона стабала шљиве у нас, сваке године резидбом се скине 324.068 тона биомасе, или четири пута више него са осталог воћа. То су јабуке (35.856 тона биомасе), брескве (26.862), крушке (20.492), вишње (15.547), кајсије (1.933), трешње (1.655) и дуње (979).

На мањем броју плантажних воћака и винограда у Србији, додуше, резидбени остаци већ се користе за загревање објеката. Најчешће се остаци орезаних грана ручно покупе и везују у снопове, док је примена машина за балирање, уситњавање и пелетирање масе тек у зачетку. – Од поменутог укупног енергетског потенцијала биомасе у Србији од 2,7 милиона тона еквивалента нафте, 1,7 милиона потиче из пољопривреде, што је приближно једнако количини дизел-горива које се утроши годишње за радове у пољопривреди. Такође, то је еквивалентна вредност од 1,3 милиона тона лаког, нискокалоричног угља за ложење.

Анализом остатака са наших поља утврђено је да више од половине енергетског потенцијала ове врсте лежи у кукурузу, четвртина је у слами стрних жита, пре свега пшенице, а остатак од око 15 одсто у жетвеним остацима сунцокрета, соје, уљане репице и орезина из воћњака и винограда. Други важан извор је шумска биомаса из које се обезбеди један милион тона еквивалента нафте. Сваке године појављује се могућност прераде 1,5 милиона кубних метара шумског прираста у виду одсечака, одрезака, коре и пиљевине.

Гвозден Оташевић