Хоргош – Скромној земљорадничкој породици Тури из Хоргоша живот се знатно променио након што су провели десетак дана у породици сличног животног стила у Холандији. Пре одласка у иностранство имали су 17 крава, данас су фарму проширили на 80 грла, чије млеко предају локалној млекари у Хоргошу.

Боравак породице Тури у Холандији само је један од конкретних резултата активности Центра за развој агробизниса Хоргош који води Петер Мојзеш.

За потребе УСАИД-а пре неколико година радио сам анализу стања у пољопривреди у коју је било укључено 206 села у 100 општина. Закључак до кога смо дошли је да ратари немају довољно информација о томе како треба да унапреде своја газдинства и коме да се обрате за помоћ. То је био повод да ми у Хоргошу оснујемо Центар који ће помоћи пољопривредницима. Сада окупљамо 87 чланова и трудимо се да будемо прави сервис, каже нам Мојзеш.

Мојзеш каже да пољопривреда није успела да прати промене на тржишту и да је ратарима потребна помоћ да развијају посао. Центар се усмерио на развој фарми, али и малих прерађивачких капацитета, пре свега у млекарству. Посредством програма помоћи Европске уније, али и Холандије која субвенционише активности својих пензионисаних стручњака, у Хоргошу је боравило неколико врсних зналаца који су унапредили посао.

– Породица која је боравила у Холандији имала је прилике да се увери да су тамо произвођачи и прерађивачи цењени грађани, угледне породице, да раде стабилно и без нервозе, и да лако могу да планирају своје пословање јер имају сараднике у министарству који од њих траже савет – препричава Мојзеш утиске.

Стручњаци из Холандије који су боравили у Хоргошу, живели су са породицама којима су помагали, анализирали како раде, и на крају извели закључак да су овдашњи пољопривредници вредни, али да се посао одвија нерационално, уз велико расипање радне снаге и непотребне инвестиције.

– Није важно од чега је штала, већ да је функционална и хигијенски беспрекорна јер ту почиње производња једне од посебно осетљивих животних намирница – млека – каже Мојзеш.

Циљ Центра за развој агробизниса је и да оснаже мале млекаре које постоје у овом и околним насељима, јер су они откупљивачи млека са малих фарми за које нису заинтересоване велике млекаре. У Холандији, према искуству које су сада стекли, производи оваквих малих погона продају се на градским пијацама и представљају посебан локални бренд. Изградња таквог препознатљивог локалног знака циљ је и Хоргошана.

– Од 10 фарми које су ушле у наш програм, осам је добило ХАСАП сертификат којим се гарантује квалитет. Међутим, нама је и даље потребна подршка јер мали произвођачи млека не могу да инвестирају у фарме са којих набављају млеко, него им тек гарантују опстанак. Ипак, знатно смо повећали производњу па сада са територије Кањиже, Хоргоша и Малих Пијаца, дневно се испоручује 25.000 литара млека – каже Мојзеш.

Тренутно раде на побољшању квалитета сира и већој ефикасности у преради. Сугестија стручњака из Холандије је да за килограм сира треба да утроше 10 литара млека, тренутно им треба 12 литара, што значи да треба повећати квалитет млека, а то онда опет значи да прерађивач треба да кроз цену помогне фармеру да улаже у своја грла, каже Мојзеш.

Овај ентузијаста је уверен да у малим местима као што су Кањижа, Хоргош и околна села постоји довољно капацитета да изнедре препознатљиве сиреве који би могли да се продају у целој Србији, али и да се понуде странцима који пролазе Коридором 10 на специјалним тезгама.

Александра Исаков