И директор у социјалном програму

Чачак – Крајем прошле године 15 радника Фабрике слада у Чачку напустило је предузеће по социјалном програму уз накнаду од 100 евра за годину стажа, и сада на евиденцији службе запошљавања чекају један од услова за пензију до које им је потребно мање од пет година. Још 52 радника остала су у фабрици, која не ради од 15. марта 2010. године и чија је комплетна имовина под хипотеком Пореске управе.

Међу онима који су прихватили речени програм је и дугогодишњи директор Фабрике слада Живан Вемић. Каже нам да су му до стицања права на пензију остала 33 месеца и зато ово сматра за прилику, иако важећи колективни уговор у а. д. БИП у реструктурирању, у чијем саставу је фабрика, предвиђа накнаду од 400 евра по години стажа.

Људи су, једноставно, проценили да би тешко дочекали тај већи новац у фабрици која је сада у поседу Акцијског фонда Србије, без изгледа и рачунице за скори наставак производње.

– Од око седам милиона хектолитара пива, колико се годишње произведе у Србији, више од 80 одсто избацују фабрике у Војводини. Због тога Сладара у Чачку више није рентабилна, не може да поднесе трошкове допреме јечма и одвожења слада на север Републике – каже за „Политику“ Добривоје Матијевић из Чачка, који је 38 година радио у БИП-у и дуго био један од руководилаца у Сладари.

У фабрици је остало 6.000 тона слада који је за време бивших власника БИП-а („Алита“ из Литваније и „Јунајтед нордик бевериџиз“ из Шведске“) произведен за рачун фирме „Гранекс“, како би се покрила уговорна обавеза Литванаца према Агенцији за приватизацију, да три године производе бар по 10.000 тона слада. За такву производњу било им је потребно око три милиона евра годишње само за јечам, и зато су обавезу испуњавали тек формално.

Производња у Сладари почела је тачно пре 35 година, ноћу између 17. и 18. јануара 1977, с тадашњим капацитетом од 60.000 тона годишње.

– Реч је о потпуно новој фабрици која је тада коштала 26 милиона марака, а опрему су испоручили произвођачи из Чешке и Источне Немачке. Било је планирано да се, благодарећи Сладари, на њену производњу у Чачку наслоне нова куваона пива, фабрика вискија и фабрика сточне хране, али ништа од тога није саграђено – вели Матијевић.

Као највећа фабрика на Балкану у својој делатности, Сладара је за време СФРЈ радила дословце од Вардара до Триглава. Јечам је откупљиван и у Македонској Кременици код Битоља, а слад испоручиван словеначкој пивари „Лашко“. Да би пласирала свој производ, Сладара је, чак, учествовала у изградњи индустријског колосека за пивару у истарском градићу Бузету.

Српско тржиште годишње потроши око 80.000 тона слада и тренутно једини произвођач ове сировине за пиваре јесте фабрика „Малтинекс“ из Бачке Паланке, у поседу француске компаније „Суфле“, с капацитетом од 60.000 тона. Трећа српска сладара подигнута је у селу Крајишнику код Сечња (12.000 тона), али је и она као и чачанска угашена пре две године. И поред тога, пиваре у Војводини не оскудевају у сладу јер, на пример, Апатинска пивара повлачи ову сировину из Мађарске, преко свог ланца „Интербрју“. Иначе, тона слада на европском тржишту данас кошта 420 евра.

У овом распореду снага, кад пиваре у Београду, Нишу, Јагодини, Ваљеву и Зајечару производе мање од 20 одсто српског пива, или све заједно три пута мање од Апатина и два пута мање од Челарева, чачанска Сладара је испала из тржишне игре. Пре неколико година, прекинуто је и пуњење пива у отакаоници БИП-а у Чачку, одмах у суседству Сладаре, и сад је ту дистрибутивни центар са 26 запослених. Тако је на две локације БИП-а у овом граду остало 78 радника са угашеном производњом, а пре тачно четврт века било их је 300.

Оснивач пиваре у Чачку је пинтер и трговац Фердинанд Крен из Руме у Аустроугарској, који се 1849. године настанио у Чачку. Већ друге године по доласку одлучио је да кува пиво, чува га у малим казанима и користи само за себе, а кафеџијама и трговцима почео је да продаје тек 1861. године. Чачанска пивара „Овчар“ интегрисала се 1967. године са БИП-ом који је дуго на свом логотипу као годину оснивања истицао управо 1850, кад је Крен почео да кува пиво у Чачку.