Врбас – Док тимови еминентних домаћих и иностраних стручњака траже решење како очистити Велики бачки канал од наталоженог муља и отровних материја – поготово у делу који протиче кроз Врбас – еколози и представници београдског предузећа „Акваинтерма инжењеринг“ указују да би тај посао боље обавиле бактерије него багери! Уз специјалне грануле с микроорганизмима ефикасно и за врло кратко време могао би да се врати живот овом водотоку, који слови као најзагађенији у Европи.

У питању је биолошки препарат који производи белгијска фирма, а чија примена у западноевропским водотоковима и рибњацима, као и у канализацијама, даје изванредне резултате. То тврди Мирољуб Пантић, власник наведеног предузећа из Београда, које је заступник произвођача ових гранула за Србију, наводећи да се њима чисти вода у реци Сени у Паризу, па у каналима који се гранају из Нила у Египту, као и да је уз њихову примену учињен пловним канал у белгијском граду Брижу...

– Грануле се посипају по површини воде као што се некада жито сејало руком, а из њих се развијају бактерије чијим би деловањем смрад из канала био елиминисан после десетак дана, а вода би постала прозирна већ за месец дана. За годину до годину и по, ниво муља на каналском дну могао би да се смањи за готово два метра. Јер, када се убаце у такав талог, микроорганизми проклијају и почну нагло да се размножавају, а тиме што користе органску храну оне чисте воду, у којој остаје само – угљен-диоксид – објашњава Пантић.

Ни председник Еколошког покрета Врбаса Ратко Ђурђевац не сумња у делотворност ове биотехнологије, али сматра да, у Великом бачком каналу, муљ треба вадити багерима. Јер, каже он, у каналском кориту на деоници кроз Врбас наталожено је око 400.000 кубних метара муља са великим количинама неорганских отровних примеса, које никакви микроорганизми не могу да разграде.

Према мишљењу Томислава Ђивуљског из Дирекције за изградњу у Врбасу, стручњака годинама ангажованог на пројекту ревитализације Великог бачког канала, „нема тог чаробног штапића“ који може вратити уништену флору и фауну у овом водотоку. Без механичког измуљавања каналског корита, категоричан је наш он, немогуће је постићи жељени еколошки ефекат.

И поред свих наведених аргумената о предностима примене биолошког препарата за чишћење канала, надлежни за овај велики еколошки подухват у чију реализацију је, поред државних институција, укључено и неколико међународних организација, раде по утврђеном плану. Читавим пројектом, вредним 42,5 милиона евра, управљају Министарство за заштиту животне средине и Институт „Јарослав Черни“ из Београда, и најављују да ће до 2014. године Великим бачким каналом поново потећи чиста вода.

----------------------------------------------

И Европа помаже

Из фондова Европске уније обезбеђено је 13 милиона евра за изградњу главног пречистача отпадних вода у Врбасу, који би требало да буде завршен до краја наредне године. Приводи се крају и изградња магистралног колектора у који ће се сливати индустријске отпадне воде и канализација са подручја општина Врбас и Кула што се већ деценијама неконтролисано испушта у канал. Но, пре свега неопходно је да све фабрике из овог дела Бачке, означене као велики загађивачи, изграде властите пречистаче отпадних вода да би могле да се прикључе на магистрални колектор.