Niš – Ja nisam osoba koja bi klonula duhom i nijednog trenutka nisam posustala. Nije mi lako, naravno, ali iako sam težak invalid i vezana za invalidska kolica, nastojim da potpuno normalno živim i radim, da budem kao svi moji vršnjaci, svi ostali ljudi. U tome su mi mnogo pomogli porodica i veliki broj prijatelja, kojima se posebno ponosim. Zato sam u svemu do sada i uspela.

Rečima punim nepokolebljivog optimizma priča za „Politiku Dragana Rodić, diplomirani ekonomista koja već godinu i po dana radi u Centru za razvoj karijere studenata pri Univerzitetu u Nišu. Povod za razgovor je knjiga lirske proze, ili pesama u prozi, kako sama kaže, sa naslovom „Splet okolnosti”, a koju je Dragana ovih dana objavila.

– Svi koji me poznaju bili su uz mene i dok sam studirala, i kada sam diplomirala i tražila i dobila posao, ali i sada dok sam pripremala svoj „Splet okolnosti”. Kratko ću reći: moj život je jedna neprestana, svakodnevna borba. Nastradala sam u teškoj saobraćajnoj nesreći 1999. godine na starom autoputu između Niša i Leskovca. Danima su se lekari u Nišu, a potom i na Banjici u Beogradu, borili za moj život i uspeli da me spasu. Nije mi bilo lako kada mi je rečeno da ću biti invalid, da ću život provesti u invalidskim kolicima. Oporavila sam se, koliko je to moglo i počela normalno da živim. Učila sam, studirala, završila fakultet, zaposlila se... I, evo i moja knjiga je ugledala svetlost dana. Sve vreme, već je jedanaesta godina, vodim borbu za ozdravljenje. I verujem da ću uspeti, da ću pobediti i ozdraviti.

Dragana je prva osoba sa Balkana kojoj je obavljena transplantacija matičnih ćelija u povređeni deo kičmene moždine, u Kini. Sva svoja saznanja i iskustva o regenerativnoj medicini prenela je po povratku iz Kine osobama slične sudbine. Osnovala je u Nišu humanitarnu fondaciju i centar za oporavak invalida, povezala osobe sa posebnim potrebama sa svetom. Hiperaktivna je i uvek u nekom poslu, i na Univerzitetu i van njega. U slobodno vreme piše.

– Nisam od onih za koje se može reći da baš mnogo čitaju, ali volim dobro štivo, dobar tekst. To me relaksira, ispuni odmor, za koji nastojim da bude aktivan. Tako je nastala i knjiga pesama u prozi. Književni prvenac Dragane Rodić štampao je Studentski kulturni centar u Nišu. Uskoro će promocija. Dragana očekuje dolazak u Niš svih njenih prijatelja sa svih meridijana...

– Čoveku se dogode stvari koje lako ni u san ne dolaze. Meni se dogodilo... Ali, uspela sam da shvatim da tamo gde nastane opasnost, nastaje i traženje spasa. Najvažniji su optimizam i ljudi oko tebe. Ako su oni pozitivni, ako ti oni daju podršku, onda je sve jasno – moraš i ti da budeš pozitivan i optimista. Onda se iz rečnika izbacuje reč „predaja”.

Dragana Rodić živi sama u porodičnoj kući u centru Niša. Preko puta u posebnom stanu su brat Petar i snaha Biljana, sa malom Sofijom. A u stanu ispod roditelji Jelisaveta i Rajko.

– Samo sam jednom sebe uhvatila u „crnim mislima”. Pomislila sam da će moj život proteći ispod mog prozora i bez mene... I tada sam sama sebi rekla: e, neće, ne daj se Dragana. I, uspela sam i u tome. Živim zaista punim životom, dišem punim plućima, radujem se životu. Posle operacije u Kini stvoreni su uslovi za dalji oporavak. Jeste neizvestan, ali ko zna. Nema predaje. Uskoro putujem za Ameriku...

Toma Todorović