Verica Obradović sa ćerkom Stefanom i sinovima Stankom i Ilijom (Foto Z. Gligorijević)

Despotovac – Desetočlana porodica Verice (49) i Dragana (51) Obradovića iz Despotovca nekako sastavlja kraj s krajem zahvaljujući mukotrpnom radu svoje dece. Ivan (21), Stanko (17) i Ilija (13) preko leta izvlače drva iz planine, a tokom godine se prihvataju svakog posla koji im se ponudi. Ćerka Stefana (18) završila je srednju turističku školu, povremeno radi kao prodavačica, a skromni dom su napustili i zasnovali svoje porodice sinovi Stefan (25) i Obrad (20), dok ćerka Marija (23) živi s verenikom.

– Posao u planini je težak, ali sam se navikao, jer ga radim od četrnaeste godine. Svakog jutra u pet sati kamionom nas voze po tri sata do planine iz koje izvlačimo drva i pakujemo u šleper. Kući dolazimo oko ponoći i samo se stropoštamo u krevet – kaže nam Stanko Obradović, đak trećeg razreda srednje trgovačke škole, a na naš razgovor se nadovezuje njegov brat Ilija:

– Tokom školske godine, kada dođemo sa nastave, odlazimo da cepamo drva za ogrev po komšiluku. Pošto je meni naporno da radim sekirom, taj posao uglavnom radi Stanko, a ja pakujem drva. Plaćaju nas oko pet evra po metru – kaže Ilija.

Obradovići su posebno ponosni na svoju Jelenu (24), apsolventa Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Sve ispite je dala u roku, iako je paralelno sa studiranjem morala da honorarno radi kako bi prikupila novac za nužni likovni pribor, jer opštinska stipendija nije mogla da pokrije i te troškove. Za dobijanje zvanja mastera potrebno joj je 1.500 evra, što je za njenu porodicu nedostižno velika suma.

Majka Verica kaže da joj se srce cepa što deca moraju tako naporno da rade, što nemaju ni vremena ni novca za druženje sa vršnjacima.

– Od Centra za socijalni rad primamo 2.500 dinara mesečno. Suprug Dragan radi kao fizički radnik u rudniku „Rembas“ u Resavici, plata mu je 30.000 dinara, ali sve što zaradi unapred je potrošeno za hranu, ugalj, školski pribor i odeću za decu. Leti, kada završi treću smenu, ne dolazi kući da odspava, već sa sinovima kreće u planinu, da zajedno izvlače drva iz šume. Ne znam koliko će tako izdržati, jer se dešava da uzastopno ne spava po tri-četiri noći – zabrinuta je Verica, koja je, osim stalnih obaveza, zadužena i za vođenje oskudnih kućnih finansija. Kaže, i pored sveg truda, retko kada uspevaju da nešto uštede. Pretprošle godine im je to nekako pošlo za rukom, tada su kupili veš-mašinu, da Verica barem ne mora da pere na ruke. Lane su sve što su uštedeli morali da potroše na Draganovo lečenje, jer je dva puta bio u bolnici.

Pošto je dug za električnu energiju dostigao 150.000 dinara, Obradovićima je isključena struja. Da bi deca mogla da uče, oni su se kablom priključili na kuću Draganovog brata Mileta, koji sada duguje 80.000 dinara, pa postoji mogućnost da obe porodice ostanu u mraku. Obradovići strepe da im ne isključe i vodu, jer dug premašuje 100.000 dinara.