Краљево – На краљевачком подручју се на прсте могу пребројати фармери који гаје кокошке носиље и продају јаја. До пре две године, било их је педесетак, а сада су тек три фарме са већим јатом.

– Тачно је, овде се дневно производило око сто хиљада јаја – тврди за ,,Политику” Саша Степановић, власник произвођачко-трговинске фирме ,,Степа” – а последњих месеци од домаћих кока овом тржишту се испоручи тек десетак хиљада. Дакле, десет пута мање, али ценa остаје иста, од пет до седам динара на краљевачкој кванташкој пијаци – каже Степановић.

У потрази за објашњењем како мања понуда не утиче на раст цена од Спепановића и још неколико бивших и садашњих произвођача дознајемо да цена јаја не подмирује ни произвођачке трошкове. То поткрепљују рачуницом: да би кока снела јаје потребно је да покљуца 150 грама концентрата, што је, по цени од 30 динара за килограм, око 4,5 динара. На то се додају трошкови набавке кока носиља, која у цени чини још 1,3 динара и трошкови амбалаже од 0,40 динара... Укупно, једно јаје на фарми кошта око 6,5 динара, без трошкова струје, горива, рада...

Последњих месеци, дознајемо од произвођача који не желе да говоре за новине именом и презименом, страхујући да им то инспектори не замере, и инспекцијске службе су пооштриле контроле и то доноси нове трошкове. Тако су фармери, сходно новим прописима о безбедности хране, обавезни да имају класирку за јаја и да их по величини класирају. Затим, у посебним просторијама морају држати концентрат, у другим јаја, а посебно амбалажу. Корнети за јаја не могу бити повратна амбалажа, а кад производ излази са фарме то мора засебним путем, не оним којим се довози храна, наравно ни оним којима се одвози отпад. Сваки тај пут мора имати хигијенску баријеру, влажан отирач за ноге. Произвођачи морају имати и склопљене пословне уговоре са службама за анализу носиља и јаја, са службама за дератизацију... Обавезна су и да имају два извора воде, поред градске, рецимо, и бунар на фарми. Онда, транспорт јаја се искључиво обавља возилима са расхладним уређајима, а у овој години ће плаћати и градску еколошку таксу од један динар месечно по квадрату пословног простора. Страхују и од будуће примене норматива о добробити животиња, где је предвиђено да коке носиље не могу бити затворене у кавезе већ се морају слободно кретати по поду просторије, што би смањило јата и повећало трошкове.

И, упркос тврдњи инспектора у пет инспекцијских служби у Краљеву, које имају свака своју надлежност према произвођачима, ,,да се прописи морају поштовати, мада имамо разумевања и договарамо се о постепеном увођењу новина и достизању тих стандарда” фармери затварају фарме. Тако је, недавно, поступио и наш саговорник Степановић, престао је да гаји коке носиље у оближњем селу Кованлуку и наставио само да тргује истом робом.

Одакле се онда мањак у понуди на краљевачкој пијаци и у продавницама надокнађује? Дознајемо, ипак, да овамо, а и у друге градове Србије, јаја стижу из Босне и Херцеговине. Тамо је, тврде овдашњи трговци и произвођачи, са око 500 хиљада кока покренут погон бившег ,,Агрокомерца”, а има и других већих фарми. Њих држава стимулише са више од двадесет одсто од цене приликом извоза, а наши увозници, пак, имају рачуницу, нарочито они који увоз јаја компензују извозом хране по вишој цени а ослобођени су и ПДВ-а на тај извоз. Тако, јефтиним босанским јајима овде тренутно нико, ни модернизацијом ни штедњом на фармама, не може доскочити, посебно што од државе домаћи фармери немају много подстицаја. Међутим, они који упркос губицима опстају, ипак се надају и рачунају, како шаљиво кажу, ,,да та јефтина босанска „кајгана” не може потрајати па ће скорије скупље ,квоцати' и наша, домаћа кокош”.

Мирољуб Дугалић