Јаша Томић – Село поред границе с Румунијом у одређене дане у месецу преплаве аутомобили са темишварском регистрацијом. Комшије са оне стране границе масовно долазе у куповину. Овдашњи трговци трљају руке, отварају се и мењачнице које, донедавно, ником нису требале. Јашинци се надају да уместо повременог овде треба отворити стални гранични прелаз.

Уочи Првог светског рата Јаша Томић, тада Модош, био је среско место коме су гравитирали Срби с обе стране данашње границе. Мировним договорима, место је 1919. припало Румунији, али модошки Срби за време румунске владавине одлазе код највиших представника Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, тражећи припајање Модоша са околином овој држави. Преговори о утврђивању границе између двеју држава окончани су 1923. године, када је постигнут споразум о замени места Жомбољ за Модош, Пардањ, Велики Жам и Јам, који су до тада припадали Румунији. Примопредаја територије обављена је у Модошу 1924. године. После присаједињавања модошки Срби подносе захтев за промену назива места, предлажући име познатог публицисте и политичара Јаше Томића, што се и остварило.

Из пописа становништва 1931. године види се да је у месту живело 4.134 становника. Између два рата место постаје економски и трговачки центар.

Али, развој догађаја после Другог светског рата не иде му наруку. Због блоковске поделе и стварања „гвоздене завесе” између Запада и Истока Јаша Томић постаје слепо црево. Сплашњава привреда, много становника одлази.

Деведесетих година прошлог века граница коначно постаје „порозна“. Челници општине Сечањ у отварању границе виде шансу за развој целог овог краја. Румунија је ушла у Европску унију, а то је сада тако близу, преко плота у комшилуку. Повезивање две земље и код Јаше Томића донело би низ предности, посебно ако би овуда прошла предвиђена магистрала између Темишвара и Новог Сада. Малогранични прелаз је отворен, граде се царински и полицијски објекти, а са наше стране модернизује се 30 километара пута од границе према унутрашњости наше земље.

Међутим, недавно је са румунске стране стигла вест да од најављеног отварања граничног прелаза нема ништа јер се тај посао не уклапа у правила ЕУ. Ипак, испоставило се да су Србија и Румунија за њега тражиле статус међународног прелаза, а ЕУ је спремна да му да статус међудржавног. И то задовољава садашње потребе две земље, посебно што оне, у том случају, саме доносе одлуку па проблема не би смело да буде.

У међувремену граница се увелико прелази, и то седам дана у месецу. Та привремена погодност, договорена између две државе, дозвољена је мештанима који живе с обе стране границе и они је често користе. Испоставило се да много више Румуна долази у Јашу, јер им је овде храна јефтинија него код куће. Гордана Јањић, власница маркета каже да се у дане доласка Румуна промет повећа пет, шест пута и да они махом купују све прехрамбене производе и прашак за прање. Славко Ергарац, који се дуго бави трговином и угоститељством, вели да би отварање сталног прелаза изменило живот не само у Јаши него и у целој општини Сечањ.

– Ми више не бисмо били накрај света – каже он.

Привредни опоравак Сечња, једне од најнеразвијенијих општина у Војводини, већ је почео. Створена је индустријска зона, граде се фабрике, мештани се мање исељавају.

Ђуро Ђукић