Јеленини „магнетни” дланови

Пирот – Осмогодишња Јелена Момчилов из Жељуше код Димитровграда и није тако обична девојчица како се на први поглед чини. Одличан је ђак, обожава енглески, воли да чита и да учи разбрајалице. А кад јој је било пет година, сасвим случајно, открила је да има необичну способност, због које је тада доспела и у медије, а о којој стручњаци још нису дали коначан суд. Данас, три године касније, Јелена се живо сећа како је све почело:

– Гледала сам на телевизији неку емисију, приказивали су једну девојчицу која је дланом подизала метални новчић, као да га је нечим залепила за руку. Било ми је занимљиво па сам пробала и ја са упаљачем... и – залепио се. Признајем, мало сам се уплашила – прича нам Јелена, а то је тек био почетак изненађења. Касније, увидела је да може да, као магнетом, дланом подигне металну кутлачу, а једном јој је успело да исто учини и са столичицом, тешком готово пола килограма!

Своје способности је најпре поверила оцу. А мајци је, када је чула и видела – позлило...

Јеленина мајка Славица је и данас забринута за здравље свог детета, иако је у међувремену добила уверавања да се не ради ни о каквом обољењу. Не може да заборави тренутак када је видела како Јелена на дланове лепи упаљаче, виљушке и кашике, мобилне телефоне...

– Понекад се ноћу дешава да осећам како њено тело исијава топлоту. Приђем и пипнем је, али на додир не осећам да је врућа – објашњава Славица и додаје да још од првих прилога у медијима о Јелени, многи зову и траже да им њена ћерка својим „моћима” помогне да победе ову или ону болест, али да она никоме не дозвољава да им дође у кућу и узнемирава Јелену.

За необичне способности девојчице из Жељуше заинтересовао се и професор Павле Премовић, са катедре за хемију нишког Природно-математичког факултета. Убрзо је обавио тестирање, уз савете свог пријатеља, професора психологије са Универзитета у Мериленду. Колега из Америке је потврдио да, уколико се на дете не врши психички притисак, Јелени њене необичне способности ни на који начин неће сметати у развоју.

– Она може да длановима привлачи и држи металне и дрвене предмета тежине до 300 грама. Онда сам јој шаке прекрио талком и увидео да се активни центри простиру читавом површином дланова. Такође, електромагнетним тестовима утврдио сам да нема аномалија – рекао је за „Политику“ професор Премовић уз напомену да су потребна додатна испитивања да би се утврдило да ли постоји биомагнетизам, односно, како се то уобичајено зове, биоенергија. С обзиром на то да је Јелена пре него што је открила моћ својих дланова била болесна, постоји и претпоставка да је можда дошло до поремећаја у функционисању лојних жлезда на длановима, које стварају лепљиву органску материју која у ствари лепи предмете. Професор Премовић каже да сумња у ту теорију, с обзиром на тежину привучених предмета, и додаје да му је познато да у Србији постоји још једна девојчица слична Јелени, као и да и у Македонији живи особа са „магнетима” у длановима.

Јеленини вршњаци су се већ навикли на њено „умеће“ и често је моле да им нешто од тога изведе, али је она скромна и ретко кад им учини по вољи.