Србија

Јерковић одвезао „7. јули” у пропаст

Агенција је уговор са Милетом Јерковићем раскинула, јер није уплатио чак ни прву рату, али је он пре тога успео да исече 40 аутобуса и прода их као старо гвожђе, а рачун предузећа остао је у блокади, каже Јелена Којић, председница синдиката „Независност”

Аутобуска станица издата фирми из Баната (Фото М. Мијушковић)

Шабац – Бивши и садашњи радници аутосаобраћајног предузећа „7. јули“, својевремено највећег превозника у западној Србији, запретили су блокадом главне аутобуске станице у Шапцу. Они захтевају исплату 20 заосталих зарада, регулисање уговорених обавеза и успостављање редовних линија, а због сумње да је у пословању било разних махинација обратили су се и МУП-у Србије. Шабачко предузеће у марту 2007. године купио је контроверзни Миле Јерковић из Бачке Тополе, али је ова приватизација пропала.

Због неиспуњеног купопродајног уговора, „тешког“ 45,5 милиона динара, и обавезе инвестирања од 22,5 милиона динара, аранжман са Јерковићем (који је најпре био закупац фирме) раскинут је у јуну 2008. године. Од новембра прошле године већински власник „7. јула“ је београдско друштво са ограниченом одговорношћу „Болвесани“, које је посредством Акцијског фонда Србије откупило 85 одсто акција по цени од свега 25 динара за једну.

Јелена Којић, председница синдиката „Независност“, каже да радницима није исплаћено између 15 и 20 плата. Само за 2008. годину дуг према њима био је 30.856.078 динара, а укупна потраживања су око 90 милиона динара, без камата. Од својевремено 1300 радника, број запослених у овом колективу најпре је пао на 650, па на 60, а сада их је свега десеторо.

– Агенција је уговор са Јерковићем раскинула јер није уплатио чак ни прву рату, већ само депозит, али је он пре тога успео да исече 40 аутобуса и прода их као старо гвожђе, иако су могли још да буду у употреби. Отуђио је, такође, и изузетно вредне машине из радионице у Рибарима. Зарадио је више од 200 милиона динара, а рачун предузећа остао је у блокади. Увукао нас је у врзино коло својих фирми, тако да не можемо да се отмемо утиску да и сада вуче конце – прича Којићева.

Јелена Којић
Она истиче да је истога дана (4. јула 2008. године), када је Агенција за приватизацију именовала заступника друштвеног капитала, Општински суд у Шапцу позвао Јерковићевог зета, власника фирме „Валко“ из Бачке Тополе, да као други понуђач преузме нову аутобуску станицу у Шапцу са више од 7000 квадрата пословног простора и гараже фирме за 130 милиона динара, вишеструко мање од стварне вредности. Лицитација, коју радници оспоравају пред Врховним судом, одржана је три месеца раније, а први понуђач био је – Миле.  

– Јерковићев зет је аутобуску станицу препродао фирми за промет нафте МПКО из Београда, а која је, пошто није регистрована за саобраћајну делатност, станицу изнајмила предузећу „Аутобанат“ из Зрењанина. Са овом фирмом, крајем септембра прошле године, склопљен је уговор о пословно-техничкој сарадњи да за надокнаду од 25 одсто оствареног профита користи преосталих седам међуградских линија и преузме 50 радника „7. јула“. Међутим, људи су добили само аконтацију за октобар – каже члан штрајкачког одбора Миле Глигорић.

Нови власници шабачког превозника („Болвесани“) средином децембра су одржали скупштину и изабрали управни одбор, без представника бивших и садашњих радника „7. јула“, малих акционара. За директора је постављена Зорица Ђурин, која према мишљењу радника вуче изузетно штетне пословне потезе и фирму гура у још већу дубиозу.

– Пошто „Аутобанат“ није испуњавао обавезе, власнике смо упозорили да уговор треба раскинути или ревидирати, а догодило се управо супротно. Директорка је склопила нови уговор, по којем ће „7. јулу“, уместо досадашњих 25 одсто, припадати три одсто профита! „Аутобанату“ дала је у закуп аутобуску станицу у Богатићу за надокнаду од свега 50.000 динара месечно. По цени од 10.000 динара месечно у закуп је издато и 20 од 42 квадратна метра ексклузивног пословног простора у шабачкој пешачкој зони – истиче Глигорић.

Радници „7. јула“ страхују да нови власници нису заинтересовани да одрже делатност, већ их једино интересује преостала имовина предузећа, до кога су дошли куповином акција за свега 3,5 милиона динара. Поред пословног простора у Шапцу и Богатићу, на списку некретнина су још 139 квадрата у палати „Јадран“ у Београду и некадашње пословнице у Сарајеву и Марибору. Да би скренули пажњу на овај проблем, радници су за понедељак најавили блокаду аутобуске станице, о чему су писмено обавестили надлежне у граду.

Мирољуб Мијушковић
објављено: 30/01/2010

Последњи коментари

Nataša  | 01/02/2010 10:38

Na žalost, ta tvoja teorija verovatno ne pije vodu. Znaš li koliko je preduzeća u Srbiji u kojima radnici ne primaju plate mesecima i opet dolaze na posao i ne štrajkuju, nego rade, bojeći se otkaza valjda. Valjda da smo malo drugačiji narod i da ne dozvoljavamo da nas svako gazi, možda bi nam i stanje u državi bilo bolje.

Pero Ilic | 01/02/2010 11:11

A, sta je za to vreme radila Agencija za privatizaciju? Posmatrala i precutno odobravala ovu propast.

marko markovic | 01/02/2010 15:30

Za sve su krivi predstavnici Agencije za privatizaciju.Sta je sve radjeno u privatizaciji,tokom proteklih devet godina,njima bi bilo sudjeno,a mnogi od njih ne da bi dobili kazne dugogodisnje robije vec bi visili na Terazijama kao primer.