Кула – Регионална каналска мрежа за наводњавање неколико хиљада хектара у атарима општина Кула и Мали Иђош, чија изградња се управо завршава, могла би да буде погубна за ситну и крупну дивљач, упозоравају из ловних газдинстава овог дела Бачке, уз оцену да се приликом израде пројекта није водило рачуна о заштити дивљачи која би могла да страда у дубоким каналима овог будућег водотока.

Ловачком друштву у Кули све чешће стижу дојаве да се у тек ископаним каналима налазе заробљене срне и друга дивљач, а није реткост да животиње ту и угину пошто због дубине и стрмине корита, без помоћи човека, не могу да изађу на обалу. Примећено је да то већ увелико користе ловокрадице, упркос појачаном надзору ловочуварске службе.

– Чим сазнамо да се у каналу налазе заробљене животиње изађемо на терен да им помогнемо. По правилу, затичемо их већ угинуле, или крајње исцрпљене, услед вишечасовних напора да се извуку. Да би се дивљач заштитила, неопходно је дуж каналске мреже подићи заштитну ограду. У вези са тим смо неколико пута покушали да ступимо у контакт са предузећем „Воде Војводине”, које је носилац ове инвестиције, али без успеха – каже за наш лист председник Ловачког друштва у Кули Љубомир Капичић.

Ситуација ће, сматрају ловци, бити још драматичнија када у канал, дубине три и по метра, буде пуштена вода. Јер, корито је читавом ширином, до дна, обложено клизавом пластичном фолијом што ће додатно отежавати могућност дивљачи да се спаси од утапања.

Један од радника запослених на копању канала, Драган Делибашић, испричао нам је да је у два наврата са колегама спасавао срне које су упале у прокоп и које су биле већ толико исцрпљене да су имале мале шансе да преживе. На исти начин, подсећа Делибашић, страдао је велики број срна, дивљих свиња и зечева, када је грађен канал за наводњавање у атару Руског Крстура.

Према мишљењу професора Милорада Милорадова, саветника у грађевинском предузећу „Верокс”, којем је поверена реализација овог мелиорационог пројекта, немогуће је истовремено обезбедити довољно воде за жедне њиве и потпуно заштитити дивљач, али додаје да је на сваких сто метара водотока изграђен бетонски излаз, што би животињама које упадну у канал омогућило да се докопају обале. Ловци, пак, на основу искуства, сматрају да то није довољно, већ да би једино решење било постављање жичане ограде дуж целе каналске мреже.