Панчево – Панчевачка Индустрија стакла прославиће овог месеца осам деценија постојања. Значајан јубилеј дочекаће 230 радника, а некада их је било десет пута више. Додуше, Емануел Лупулеску, директор Стакларе, и његова екипа не губе наду да ће кренути набоље. Веле, ето, обим производње је у првом полугођу ове године за 25 одсто већи него у истом раздобљу лане. Знају како би обезбедили купце, али ниоткуда новца да се уложи, како би производња онога што се тражи отпочела.
Да су имали два милиона евра да уложе у нове машине за прераду каљеног стакла вероватно би добили посао за „Фијат Србија“. Овако, остаје им само да констатују како ауто-индустрија данас тражи бочна и задња стакла дебљине три милиметра, а њихове застареле машине могу да обрађују само стакло један милиметар дебље. Недостајало им је само 600.000 евра да модернизују производњу ампула за фабрике лекова. Купују њихове ампуле и овако, али критеријуми су се у међувремену заоштрили, а они су изгубили корак – и неке добре муштерије.
Ипак, кажу Емануел Лупулеску и Драган Николић, технички директор панчевачке Индустрије стакла, нема живота док опет не оживи производња равног стакла обустављена 2003. године. После седам неуспелих продаја у фабрици је свима јасно да је са недавно пристиглом понудом из Кине стигла и последња шанса да се, уместо у стечај, поново покрене сопствена производња равног стакла по најсавременијој флот технологији.
Кинеска компанија ЦТИЕЦ доставила је понуду која у скраћеној верзији гласи: вредност инвестиције 110 милиона долара. Осамдесет одсто овог износа ( 88 милиона долара) био би кредит који би финансирала кинеска банка, а остатак од 22 милиона долара био би обезбеђен тако што би 16,5 милиона долара обезбедила ИСП, односно Влада Србије, а 5,5 милиона долара кинеска компанија која испоручује опрему. Однос власништва био би 75:25 у корист Индустрије стакла, односно Владе, јер извесно је да панчевачка фабрика не може бити ни финансијер ни гарант отплате кредита.
Фабрика би дневно производила 500 тона равног стакла најбољег квалитета, а оба партнера сматрају да би поред Србије стакло било продавано у још осам држава које окружују Србију а немају сопствену производњу равног стакла. Руководећи тим панчевачке Стакларе тврди да финансијска анализа показује да би у време отплате кредита нето добитак био 14 милиона долара годишње, а након тога свих 26 милиона долара. Фабрика би могла бити изграђена за 18 месеци, а кредит би био отплаћен за 8,5 година. Нова фабрика упослила би 350 радника а још 150 нашло би посао у дорадним погонима.
Иако је изградња овакве фабрике у „кинеској варијанти“ најјефтинија, у Панчеву су свесни да држава још није одговорила јер нема пара. Они верују да би се са кинеском страном могло још разговарати о условима заједничког улагања и да прва понуда није и последња реч кинеске стране. У Стаклари кажу да им је речено да министар за економски развој ускоро путује у Кину. То је, кажу, прилика да се разговара о овом аранжману.
 

------------------------------------

Стакло за „беларусе”

На помолу је озбиљна сарадња између Индустрије стакла Панчево и белоруске фабрике трактора МТЗ, која производи овде добро знане „беларусе“. Директор Стакларе каже да су пред потписивањем уговора о испоруци пробне серије од 100 комплета стакала за овај трактор, а уколико белоруска страна буде задовољна, наредне године се очекује испорука најмање десет пута већег броја комплета.
 

Миодраг Шашић