Рекорд за Гиниса: туријска „мегакобаја“ у центру села (Фото П. Копривица)

Турија – Настављајући традицију дугу већ четврт века, домаћини надалеко чувене „Кобасицијаде“ минулог викенда представили су „уцело“ највећу до сада, икада и игде, направљену кобасицу на свету чиме су још једном надмашили свој рекорд који суверено држе пуне две деценије. Овога пута „мегакобаја“ вештих Туријаца била је дугачка 2.026 метара (за метар дужа него прошле године) и тешка безмало две и по тоне, а у њеном „надевању“ учествовало је дванаест мајстора који су даноноћно радили, у сменама по шесторица, више од 120 сати.

У џиновској кобасици нашло се самлевено месо од 35 товних свиња, око 200 килограма јунетине и још толико белог и црног лука, соли, бибера и разних других зачина. Када је „рекордерка“, у једном комаду, сложена у велики контејнер и трактором довучена до центра села, маса чељади здушно је прионула на њеном скраћивању... У општем тискању једни су секли, други мерили, трећи куповали, па је за непуна два сата гигантска кобасица распродата по цени од 400 динара за метар, што приближно одговара једном килограму. А домишљати домаћини су, рекламирајући свој производ, рађен по провереном и древном народном рецепту, громогласно истицали како је сваки метар ове грдосије од млевеног меса дугачак „округлих“ 110 центиметара, по чему их „још нико на кугли земаљској није претекао, нити се ко усуђује да нешто слично покуша“.

– Време нам се није посрећило, ледена киша и снежна вејавица спречили су многе најављене госте да нам се придруже на овој светковини у славу добре хране и неговања старих српских обичаја војвођанског поднебља. Али, 26 година трајања „Кобасицијаде“ доказ су да смо јачи од свих непогода. Већ смо доказали да је туријска кобасица својеврсна прехрамбена робна марка, позната и изван Србије, па очекујем да ће ускоро и званично понети знак „Најбоље из Војводине“. Штета што се на наше позиве не одазивају представници Гинисове књиге рекорда, имали би одиста шта да убележе у своју евиденцију – прокоментарисао је за „Политику“ Мирослав Медурић, дугогодишњи председник Организационог одбора и један од утемељивача ове туристичко-привредне манифестације.

Процене су да су Туријци, и поред невремена, од четвртка увече до суботе поподне дочекали око три хиљаде посетилаца из овог дела Војводине, али и неколико група сталних гостију из Мађарске, Хрватске и Словеније, који већ годинама не пропуштају ниједну „Кобасицијаду“. Мада је прошле године посета била кудикамо масовнија, ни овога пута није изостала обилата и разноврсна понуда квалитетних домаћих и индустријских сувомеснатих производа, разних врста белог мрса, па и штошта другог. На импровизованим штандовима дуж главног сеоског сокака, баш као на правом вашару, поред прехрамбених специјалитета, нашло се и мноштво друге робе, почев од пиратских аудио-касета и ЦД-ова, шећерлема, производа домаће радиности, до разних кинеских „крпица“, посуђа и алата за домаћинство.

Приметна гужва владала је и у неколико шатри, као и испод импровизованих настрешница где се, поред роштиља, у великим котловима крчкао свињски или овчији паприкаш. Није мањкало ни куване ракије, ни вина фрушкогорског, пива, сокова и домаћих „лековитих жестина“, попут бачке дударе, па ужичке клековаче, дрварске дрење и гласовите црногорске лозоваче... Посебно интересовање привлачила је кобасица од меда, ораха „и још неких афродизијачких састојака“, по рецепту фрушкогорског пчелара Душана Мандића.

Изостао је, међутим, већи део планираног садржаја културно-уметничког програма на отвореној бини у центру села, али је зато изузетно био посећен концерт Лепе Лукић у спортској дворани овдашње основне школе. Легендарна дива наше народне музике напустила је на неколико сати друштво у кући „Великог брата“, да би својом песмом употпунила опште и добро тродневно расположење учесника завршног дела традиционалне „Кобасицијаде“ у овом селу србобранске општине, познатом по добрим и вредним домаћинима, али и по издашним нафтним бушотинама.