Kragujevac – Forsirana medijska kampanja i dobro odrađen politički marketing obrnuto su proporcionalni rezultatima sadašnje „Zajedno za Šumadiju”, bar kad je reč o „grinfild” investicijama u ovom gradu, inače okosnici svakog privrednog razvoja. Od kako je ova stranka, još kao „Zajedno za Kragujevac” pobedila na izborima pre pet i po godina, u Kragujevcu je izgrađena samo jedna jedina, uslovno rečeno strana fabrika, budući da je TPV „Šumadija”, preduzeće za proizvodnju poljoprivrednih mašina, samo delom bila investicija slovenačke kompanije. Od gotovo 40 različitih banaka i par megamarketa korist je mala, pa je nezaposlenost i dalje najveći problem. Bez posla je oko 24.000 Kragujevčana, što je gotovo trećina radno sposobnog stanovništva.

Šta je sa svim onim investicijama i investitorima, koje je gradska vlast gromoglasno najavljivala, uz neizbežno otvaranje „šampanjca” pred kamerama lokalnih televizija!?

Pritisnuta finansijskim problemima, kragujevačka firma za proizvodnju nameštaja „Forma ideale” razmišlja da odustane od izgradnje pogona u Industrijskoj zoni. Isto preduzeće i AIK banka zakupili su lokacije u naselju Bubanj za izgradnju stanova, ali iako je to bilo još pre tri godine, na mestu predviđenom za zgrade i dalje su listari JKP „Zelenilo”. Kusturica se, izgleda, više ne javlja gradonačelniku Veroljubu Stevanoviću „svaki dan”, pa niko ne zna hoće li ovaj reditelj ikad sazidati moderne bioskope u krugu „Zastavine” fabrike oružja. (U međuvremenu je grad ostao i bez „Šumadije”, poslednjeg od tri bioskopa.) „Femili sport”, firma porodice našeg najboljeg tenisera, kao i „Tempo”, tek su ogradili svoje parcele, iako je bilo najavljeno da će izgradnja teniskog kompleksa Đokovićević i velikog tržno-zabavnog centra početi prošle godine. Hoteli kompanija „Holidej in” i „NP kompani” još su u fazi idejnog projekta. Pokriveni bazeni čekaju neka bolja vremena, a zgrada Hitne pomoći, centralne gradske ambulante, Instituta za javno zdravlje, Vatrogasnog doma i nova autobuska stanica pomoć Vlade Srbije, iste one koju „Zajedno za Šumadiju” optužuje za „centralizaciju političke i finansijske moći u Beogradu”, iste one bez čije pomoći „Fijat” nikad ne bi stigao u Kragujevac i bez čijih para nikad ne bi bila izgrađena putna i energetska infrastruktura za potrebe ove italijanske kompanije.

Na „ružičastoj” strani ove „crne liste” su kilometri asfaltiranih ulica, nekoliko novih saobraćajnica, gradsko sajmište, rekonstrukcija obdaništa, grčki „Global” i srpski „Nelt” koji grade stanove, te tržni centri „Roda” i „Metro”, poslovi koji su, inače, dogovoreni još pre pobede „Zajedno za Šumadiju”.

U funkciju je stavljena i radna zona „Petrovac”, kaže visoki funkcioner stranke i član Gradskog veća za investicije Nebojša Vasiljević, objašnjavajući da se „grinfild” investicije u Kragujevcu „uglavnom odnose na domaće firme”, te da je „od poslova u ovom gradu strane investitore odvratio zakon, koji nije tretirao vlasništvo nad zemljištem, već samo zakup parcela”. (Primeri Pećinaca, Stare Pazove i Inđije pokazuju da se moglo i sa „rđavim zakonom”.)

I dok fabrika kamiona, treća po veličini iz „Zastavinog” korpusa, polako gasne, a radnici „Metal sistema”, „Autosaobraćaja” i „Trgovine 22” povlače se po ulicama bez „prebijenog dinara”, gradska vlast, oličena u „Zajedno za Šumadiju”, najavljuje bolje dane. Sa istim političkom žarom kao i pre pet i po godina, funkcioneri vladajuće stranke, ujedno i čelni ljudi grada, i sada najavljuju preporod. Sve će se, kažu, promeniti s jeseni 2011, kada „Fijat”, koji je, inače, zatvorio sve fabrike u Italiji, treba da započne proizvodnju novog modela automobila.

„Grad budućnosti” i sva ostala priznanja koje je lokalna uprava dobila za svoj angažman, kao i izjava ministra ekonomije Mlađana Dinkića da je Kragujevac trenutno „treći grad po privrednoj razvijenosti u Srbiji”, s jeseni 2011. dobiće, valjda, svoju punu valorizaciju. Kragujevčani se nadaju da će se to osetiti i u praksi, ne samo na polju političkog marketinga.

Brane Kartalović

-----------------------------------------------------

Pune rupe neispunjenih obećanja

Izraelska „Plaza” počela je da zida veliki tržni centar, pa onda stala i sada na mestu baraka u naselju Stara radnička kolonija stoji samo betonska rupa u vidu započetih temelja. „Super Nova” nije ni započela izgradnju svog trgovinskog objekta u naselju Stanovo, budući da je izmeštanje Divostinskog potoka, po svemu sudeći, teška građevinska operacija. Slovenački „Tuš” i „Merkur” ne mogu da uđu u posed svojih parcela na lokaciji Industrijska zona „Servis 2”, pošto se zemljište i dalje vodi kao poljoprivredno, a niko ne zna ko treba da plati skupu konverziju u građevinsko zemljište.